Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

Н А ЧИСТОЖ ЗРАКУ

На годишњем скупу друштва Тоигтд С1иЂ <1е Ђгапсе (године 1888.) изјављена је била жеља да се у васнитању омладипе даде вшие места физичком вежбаау на отвореном простору, чиме ће се заменпти досадашњп штетан начин шкодовања у затвореним просторијама. Тпм је поводом добпо тај клуб трн писма, но тој ствари веома поучна, те их је с тога штампао у својеммесечном нрегдеду „Тоигш§ С1и1з <1е Ггапсе". Прва су два ппсма од Б. Менсана, изасланика тога клуба и наставника у Хароу, у Енглеској. Треће је од Ж. Дихамела, члана истог клуба, који је такођс паставннк у Хароу, а одани члан друштва Тоигш§ С1и1з с1е Ггапсе. Садржину ових писама овде износимо у верноме преводу. Прво ггасмо Б. Менсана, упућено председнику „ Туристичкога Клуба", гласи: „Х аро , (Енгл.) 20. дец. 1898. Драги мој аредседниче, Не могу вам исказатн колико сам срећан што видим да Тонгтд С1иЂ с1е Ргапсе мисли о физичком васиитању. У томе је будућност младога нараштаја; и како њему буде, тако ће бити и Француској. Ја познајем у Француској две нородице, које се находе у подједнако очајним околностима. У обема су очеви умрли ту скоро од туберкулозе. Један је оставио два детета, други три, која су природно наклоњена наслеђем истој болести, и већ и осуђена на њу, ако остану у лошим хигијенским околностима, у којима се налазе. Међутим у оба случаја матере не пристају да се растану са својом децом. У оба случаја деца оетају у лицеју. У једној од ових породица мати не пристаје да пусти старијега сина, да са својим друштвом проведе два месеца распуста у Аустрпји. Матере не би хтеле, да им се деца измакну испред очију. Оне их воле себе ради, а не њих ради. Оне више воле да их виде болешљиву, можда и на умору, а поред себе, него здраву на страни. Њи-