Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

нити недоиуштенпх списа; да ће госпођице за тезгом бити увек на свом месту. Могу се, дакле, учениди пустити у сл.ободним часовима да иду куд хоће. Они неће моћи да учипе тешких грешака. А што се тиче мањих, они их остављају на њихову одговорност и знају да је та сдобода да собом одговорносг повлачи. Они добро знају, каквим се певољама пзлажу, и према том и поступају. Ако се добро узвладају, у накнаду за то до•бивају све што засдужују. Исто тако не раде они ни своје задатке под надзором наставникојзим . Њима је остављено да бирају угодно време и место. Еад доврше што у одређено време, про#есор им више не тражи ништа. Оии могу да раде своје Француске задатке, илн грчке стихове, у својпм собама илн код посластичара срчући... Они могу учпти Виргилија на каквој огради у пољу или л.ежећи на трави „у хдаду иод буквом". Од њих се само тражи, да су у одређеном часу готови. Они се навикавају да не допусте, да их време изненади, нпти да их другови у раду ометају. Та метода •оставља вољи широко поље. б). Тачност. Ученици су слободни, алл им се ваља јавити тачно на време у разред, у цркв^, на обед, на нрозив и т. д. Кад се стане смркавати, дакл.е у 4, 5, 6 илн 7 часова, према добу годншњем, они морају бити у заводу. Ко се задоцпп, казне га. Тачност је једна између остадпх наука, којој се овде уче. Пре часа нема часа, посде часа нема часа; час је само онда, кад је час. Онда су сви у тренутку. в). Ђласт. Скоро сваки од ученика, у извесном тренутку, добива приллке да заповеда. У разреду то чини најбољи ученик (редар). У кући, где њпх 9, 12, 20 или 40 ученика станују заједно код каквога ироФесора, ту је помоћник. При избору за ово деликатно место гледа се више на енергију и карактер ученикову него на његову књижевну начитаност. Од таквога се тражи више умешности и ауторитета него знања. У осталом ове се две особине находе врло често у једној дичности. У домовима, где има много ученика, има и „надзорника ходничких" и све собе, из којих се удази у један ходник, под његовом ■еу влашћу. Најзад, ако у једној соби станују два нли три ученпка, и онда је један старешина собни [над оним једним иди двојпцом. Чак и на гимнастпци, Футбалу, крикету, капетан, т. ј. најбољи у игри, има сву вдаст и проФесори се у то ретко кад мешају. Најзад у седу Хароу, у којем <у на разним местима шкодске зграде: учионице, пансиони, црква, библпотека, и т. д.; по удицама сеоскпм, где су ученици на сдободн скоро у свако доба дана, вдаст је у рукама старијих ђака. Ти старији ђаци, које бира директор, имају ведикпх прпвпдегија: држе кључ од библотеке н т. д. На тај начин се ученици поступно навикавају на вршење вдасти, а нарочито на дужности, које из ње издазе. Кад је једном добију, њима наља да учине да је сви поштују, а тако исто и онн сами. Покажу ди 6*