Prosvetni glasnik
КОВЧЕЖИЂ
85
н развија радну снагу у човеку. У Француској су у носдедље време чиљенн значајни огледи у иогледу образовања, али је вр.10 мало иажње иосвећено овој другој васпитној страни живота. У овом погледу има тек да се отпочне рад. С приднчном ко.1ичпном стеченог знаља Француска ■омладина удази у жпвот, пун разноврсних тешкоћа, — мало спремна да одговори захтевима практичнога живота. У томе и лежи осетна празнина овога система шкодовања. С тога .је несумњиво од ведике користн проучити, на који су начпн други народи понунили ову иразнину. Колежи енглески п амерички у овом погдеду дају занимљив пример .за размишљање, јер године, које у њима проведу млади људи, то је управо једно нрелазно време између учења детета у основној шкодн н ступања човека у живот. Ови колежи нису организовани по каквом апстрактном прпнципу. Ученици ступајући у колеже, не удазе у какав нови уображени свет, под каквим особитим извештаченнм погодбама живота. Напротив. Овде се полази од тога начеда, да се код младића све вшпе развијају оне способности, које су му потребне за праву улогу у свету п испуњавање дужностн, које га у животу очекују. Потребно је дакле да се он креће у таквој средини, у којој се налазе јасне погодбе друштва н правог, стварног света. Он треба, да се у своме животу одлучује сам на своју дичну одговорност, да о стварима по своме нахођењу пресуђује, Он ће бити човек, н зато треба да је снособан за одбрану својих права ; он ће бити члан извесне групе људи и с тога треба да научи поштовати слободу других. Он ће у жени наћи друга, пријатеља, саветника. Еолеж треба дакле да је за њ један свет у минијатури. У њему треба мдадић да наилази на нсте стварности, скојима ће се доцније сукобити. Свакога дана треба да му се даје прилика, да показује своју вољу и развија дух иницијативе — усталаштва. Нека се упозна са сдободом. Нека осети свуда бдаг утицај женскиња, и осети мадо по мало, да присуство поштене лгене, девојке, уноси у живот облагорођење, да морадно уздиже и чини нежнијим. Нека се најзад навикне, да без нотреса пз ђачког живота уђе у живот свести и осетп да је за овај живот дорастао. Ето такав су задатак поставили себи колежи енглески и амерички п овај задатак они су у главном већ постигди. Засновани на једном истом систему, нмајући у виду исти цнљ, ови колежи енгдески н амерички су веома слпчни један другом у битним особпнама. Главна разлика нзмеђу њих јавља се само у томе, што колеж у Енглеској има карактер аристократскн, којега нема у Америци. Еао тнп енглеских колежа узећемо најчувенији оксфордски, а као тип амернканских колежа поменућемо сеарвардски , који је н најстарији. II један н други од ових кодежа представља новину у многоме нама непознату.