Prosvetni glasnik

ВАУКА И НАСТАВА

569

Понављање и примеиа. Кад човек о сеои самом расуђава? Кад може дете -доћи до истииитог познавања себе сама? Од каквог су утидаја туђа расуђивања о нама на то познавање ? Чиме се одређује вредност личности ? Имају ли и друге ствари утицаја на ироцењивање симога себе ? Шта је лажно самопроцењивање ? Шта је истинпто самочуство? Како постаје? Кад се појављује ово чуство код деце? Када се говори о лажном самочуству? Дај примере за то ! Шта може учинити школа за образовање цравог самочуства? Како се поступа са охолим, а како са безочпим ученнцнма ? Чпме може да постане самонроцењпвање лажно? Кад је морално? Шта се подразумева нод именом чатси и срамоте? Како постаје чуство частн? Од ваквих последица може бити: ласкање, укоравање, подругнвање? 39. Страсти Страст. Понека деца тако су дакома на слаткише, да сав новац, што им се да, на то троше; други се опет тако радо играју, да забораве и на јело и ииће. Има људи и жена, који радије јуре на свакојаке забаве, но што се занимају корисним радом и који у тој тежњи за уживањима заборављају лако своје дузкности. Узроци њихових радња су необично јаке пожуде, које имају корена у извесним круговима представа. Што ти кругови представа стварају такве пожуде јесте због необичне јасности њихове и везе с представама аријатности. Велика јасност их гони једнако у свест, те се услед тсга помрачавају друге предсгаве. А с тиме се од себе јавља п пожуда, тежећи да се задовољи. Такво стање наше свести се назива страст. Страст је иожуда, која се иераодички ионавља и тражи да се задовољи. Страст је болесно душевно стање, у коме се не влада пожудом мирним размишљањем о питању, да ли је дотична пожуда одобрена или ое. Ту није више здрав разум госиодар, као што треба да је, већ је слуга пожуда и мора се старати за средства, да се пожуде задовоље. У иредњнм примерима је реч о трима различним страстима: лакомислености, страсти за играњем и страсти за уживањем. Салољубље. Већ и мала деца помишљају на себе, кад моле за јело, играчке, нове хаљине; — старије дете радо узима, што му је пријатно, на рачун других; оно се радује, кад му се што да и љутито је, кад му не штогод одрече; — сгарији људи често не могу да поднесу, ако се ради друкчије, но што они хоће, или ако их ко узнемирава у одмарању и раду, ако им иротивречи или их упозорава на погрешке. Узроци ових чињеница су у представи свога „ја", дакле, у најјаснијој и пајсилнијој група представа. Представа нашега Ја" изазива жив интерес у нама, који називамо љубав ирема самом себи или самољубље. То је самољубље сасвим природно; то није ништа наопако док год не поништава и интерес за друге. Кад би човек био равнодушан према властитим успесима и патњама, то би држали да ја та појава нецросветни гдасник, '2, 1900., 38