Prosvetni glasnik

678

ПРОСВЕТНИ ГЛАСВИК

више, те је деци овде у друштву милије; што су код куће укућани често заузети послом, те се не могу цео дан бавити с децом, а овде им забавиља цео дан стоји на расиоложењу; гато у кући родитељи и родбина често, и кад хоће, не умеју да створе деци тако лепе и корисне забаве, а овде је забаввља у свему томе вештија; и што се у кући родитељској често чине и грешке у забави и васпитању, илн се без икаква реда и плана поступа с децом, а овде је све то правилно, смишљено и удешено тако, да се деца увек забављајући и уче нечем лепом и корисном. Забављати децу изгледа да је посао врло лак, али то није нимадо лак посао. У овим годинама деца су врло живе природе, дечја Фантазија је врло бујна, дечја радозналосг велика, дечје интересовање и запиткивање неисцрпно. Задовољити све то, све те дечје особине не угушивати, него само регулисавати и упућивати и то све у пријатној забави, то није лак посао. Нпје лако код куће, где су два три детета, а у забавишту их је 40—50. Зато се за забавиљу тражи нарочита спрема, нарочита вештина, а за забавишта и нарочите друге погодбе. Ово обо.је ми за сад немамо у поменутих неколико забавишта ни у Београду, а у Србијп још мање. Једно београдско забавиште је у немачкој школи, а друго у српском једном заводу, али се у оба деца забављају на немачком језику. У таквим забавипгтима има доста п српске деце. које необевештени родитељи тамо дају, да уче немачки језик. Међутим и ако у тим забавиштима раде стручно спремне забавиље, то за сриску децу нису дечја забавишта. Ја то могу тврдити и из сопственог искуства. У такво једно забавиште био сам дао и ја свога синчића. Како је њему било тамо, видело се чим је дошао кући невесео. Други дан је дошао уплакан и једва сам га по подне одвео. Трећи дан је дете плакало, молило и преклпњало да га не водим у забавиште. Разуме се, да га даље нисам слао. Доцније, пак, кад би му поменули забавиште, било му је као кад би му ко рекао да ће га у подрум затворити. 1 ) Узрок овоме врло је прост: Забавиља није знала српски, у забавишту се говорило немачки, дете нпшта од тога није разумело, гледало је непозната лица, слушало је непознате разговоре и певања, па се морало осећатн као на другој планети. У овдашњем трећем дечјем забавишту већ је у том погледу боље, јер се барем са српском децом српски разговара; али и тамо ннје све како треба да је у нравом забавишту. Забавиља ова заслужује најлепше нризнање на досадашњем труду и издржљивости, јер она поред слабе потпоре и многих препрека одржава ово забавиште у Београду већ де-

') Кад једном жена караше нешто отарију кћер, рећи ће овај Зпвши ученик немачког забавншта: „ама дај ти њу. мамо, у забавиште". А иод тим је замишљаО' нешто најгоре.