Prosvetni glasnik

88

Ово развијање и диФереицирање иових органа оснива се на деобн физиолошког рада. Ну, ка овии примитивним листовима иридруаш се још један, који од њих постаје и између њих се налази, то је средњи лист или мезодерм. Он иостаје или на тај начин, што се од оба иримитивиа листа одвајају поједини елементи, који између њих граде један средњи слој (тезоДегт), из кога се опет могу диФерентовати бргани, или се мезодерм развија од ентодерма унутрашњег слоја. Као што се види, мезодерм не можемо сматрати као примитиван орган у оном смислу, као што је то ес1;о и епкоДегт и ако из њега постају други органи. ДиФерентовањем ових клициних листова (ес^о, еи!о и тезо(1егт-а) постају у онтогеиези органи на онај исти начнн, као што су се филогепетички, по горе описаном принципу поделе рада, диФерентовали. И према томе, како су ови органи посталн и какову радњу врше, добили су и своје место и везу с другим органима, облик и обим, као и Финију структуру. Алн ово органолошко диФерентовање бнва и даље. Са јачим развитком органа наступа и хистолошко диФерентовање —- развијају се в ткиви. Ткива су, дакле, делови органа; састоје се из ћелијца или комплекса ћелијца, које су ирема разној врсти ткива претреле и разну промену. У ткивима, дакле, нема ничега новог. Све што су у протозоа вршиле поједине ћелијце, то овде врше копплекси ћелијца — ткива. Како ово бпва? Разно је у разним животињским стаблима. Ипак, утврђено је, да из ес(ос1егт-а (ектобласта или спољњег листа), постаје еиидермис са својим жлездама и разним наставцима, целокупни нервни систем са чулним епителом, иосувраћенн део уста и чмара (81отос1аеит е! Ргос1;ос1еит) и сочиво у оку; из ентодерма (ентобласта нли унутрашњег листа) ностаје епител цревног канала и цревне жљезде (јетра, панкреас) као и епителни део органа за дисање (гркљан, душник, плућа) у Аћугож1е-а, Тћут8-а и на нослетку у СћогЛаи, врло се рано развије сћогс1а Догбаћв; из мезодерма (мезобласта илв средњег листа) постаје везивно (рскавица, кост, маст и везиво) и мишиИно ткиво, срце са крвним судовима и крвним зрнцима и на послетку серозне опне и крзно. Секретарни органи и полни органи иостају такође са свим нли већнм делом из мезодерма. Услед тога, што су се ткива диФерентовала, пренесен је и рад ћелијца, из којих су ткпва постала, на сама ткива. У ткивима, пак, ћелијце, и ако су изгубиле многе своје Функције, које су имале док су биле самосталне, врше и сада извесне радње, које су у првом реду корисне по само ткиво а тиме посредно и за органе у којима су, па и целокупан организам. Према овом нонашању ћелијца и ткива се деле у веће групе: еиително, везивно, нервно и мишиАно ткиво. Прва два ткива нижег су реда