Prosvetni glasnik

науеа ii настава

589

и зову се вегетативна ткива за разлику од она друга два — анимална ткива. Ова је подеда не само по њиховој Функцији, већ и по њиховом постанку. Еиително ткиво прво постаје из јајне ћелијце у онтогенези (ђ1аз1 ;о (1егта), иа је и најстарији облик ткива и у Филогени.ји. Појавп, што их виђамо на епителном ткиву, подсећају нас у првим својим почецима и на појапе што их налазимо у протозоа. Тако хемиско -Физичку промеиу протопласме и одлучивање на површину, што виђамо у метазоа као кутикулу на епителу или као рад жљезданпх ћелијца, појав је, који се врло много впђа и у протозоа. На овој подобности ћелијца, да оддучују матерпје, осиива се и ностанак ткива, који служи за потпору организма. Грађење целокупног скелета у кичмењака изводи се из секреторне радње протопласме оних елементарних облика, што чине везивно ткнво. II нервно ткпво, које је постало од ектодерма, у првим својим почецпма подсећа на протопласму у протозоа, која не само да показује осећање, већ је у стању да покаже и импулса воље и да проводи надражаје. Наравно, ове су подобностп у нервном ткиву далеко јаче специФиковање. И контракција мигпићног ткива, која бива молекуларнрм померањем, има сличног у протозоа са контрактилношћу протопласме и са миоФанима, који су по својој Функцпји адекватни са мпшићним влакнима. , II тако нас, дакле, ткива, у ирвим својим почецима подсећају на појаве, које видимо на протопласматичном телу у протозоа. Ћелијца је изгубила своје многоструке Функцрје у корист једне једине, али је тиме постигнут већи ступањ развитка. И док је у вегетативним ткивима протопласма задржала своју првобитну Функцију — одлучивање материја, и пре.ма томе представља нижи ступањ развића. (коме налазимо аналогије и у биљака) дотле у анималног ткива налазимо нродукте дцФеренцовања протопласме, који добијају специФичне Функције, које протопласма не може више да врши. Наравно, да диФерентовање ткива бпва по извесном правилу, као и постанак органа. И овде наследстви игра улогу. Оно одржава диФерентовање ткива у органима у подједнаким размерама. Али и у појединим ткивима примећујемо постенено мењање и то не само у појединим животињским редовима, већ и међу њима. Везивно ткнво, што служи за потпору тела, постаје модиФиковано у својим елементарним облицима, као и у интерцелуларној материји. На нервном ткпву виђамо такође многобројне више и ниже ступњеве. Исто тако разне модиФикације налазимо и у мишићног ткива, у кога има чак и екстремних случајева. Све ове промене ткива долазе од ирилагођења, од спољних утицаја, којима је организам иодложан и који изазивају модиФикације не само на органима већ и на ткивима. Наравно, да и ове модификације треба сматрати, да су у почетку биле врло просте и да су се тек у дугом времену, у току многих генерација сукцесивно развиде. Један део овог дугачког пута, којим треба да прође ткиво, виђато још