Prosvetni glasnik

594

11Р0СВЕТНИ ГЛЛСПИК

групе: АтпШа, који имају амнион и Апапшга, која немају амниона (рибе и амФиби). Жуманцетова кеса служи не само као резервоар за исхрану заметка, већ и привремено, изузев МаттаНа ар1асеп1аПа, као орган за дисање, ношто се на његовој површини распростре мрежа крвних судова. Али ово траје само неко време, јер се већ врло рано од задњег дела црева развије најпре један наставак пре судова, који се доцније претвори у кесу т. зв. ембрионадну мокраћну кесу или АПапШз. Алантоис се састоји из два слоја: унутрашњег (епител од ентодерма) и спољашњег (цревно влакнасти лист од мезодерма) и расте пред крајњим цревом у трбугану дупљу према пупку и онда кроз овај поред БисШз (отрћаНтезагстиЕ зЈте) тНе11о-1п1;е81;ит8 излази напоље заједно са судовима. Алантојис је нов ресиирациони орган , који у исто време служи и за иримање прабубрежног секрета. Њега налазимо већ у амФиба, али овде не прелази телесну дуиљу у заметка. У Атп1о1а (КерШа, тица и Мопо1",гета1а) пак алантојис све више расте, тако, да после кратког времена обложи целу унутрашњу површину јајнта и тако цно ембрио окружи. Доцније, када се развитак заметка приближује своме крају и ала.нтојис се постепено редукује. У виших пак сисара наступа интимна веза између матере и заметка. Судови, који пролазе кроз алантоис, улазе у слузокожу материчину и ступе тако у везу са крвним системом материним. На тај начин ови судови служе као посредници за, исхрану и респирацију заметка. 'Гако постаје постељица у сисара, према њој и делимо сисаре у два дела; у МаттаНа р1асеп1;аИа за разлику од МаттаНа ар1асеп1;аНа (Мопо1;гета1а и МагвирЈаНа). Што се тиче развића осталих листова заметкових, поменућемо само то, да услед разних промена, набора и т. д. постаје од ектодерма медуларна цев, а из ентодерма т. зв. леђна жица (СћогЛа (ћугзаПв) и епител цревног канала, Сва ова три облика леже у медијамској линији у уздужној осовини тела, услед чега тело има билатерално симетрични облик а у пресеку показује две цеви, које су кордом одвојене. Доцније, развитком мезодермских слојева постају два канала: пеига1-ни и ^гзсегаЈ-пи канал. Неврални канал окружује медуларну цзв — кичмену мождину и мозак, који називамо централним нервним системом за разлику од периФерног нервног система; а висцерални канал (Сое1ош) који доцннје услед постанка ребара постане чвршћи, обухвата дробовп. Ребра, која престављају еластичне обручеве, стоје са рскавичавим или коштаним кичменим стубом у зглобу а већи или мањи број ребара достиже на вентралној страни грудну кост, те на тај начин постаје прави колут. Предњи део невралног и висцералног канала ступа у везу са спољним светом и то из невралног канала развије се мозак и виши чулни органп, који су седиште виших душевних радња; а из висцералног ка-