Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

597

.држави и ировиицијама за издржавање учитељских школа, за надзор школски и за помоћ општинама износиди су око дв« милиона динара, тако да део буџет не прелази, што се основне наставе тиче, суму од 27,000.000 Фр. • * * * Године 1885. бидо је 23.176 наставника и наставница у осн. школама. 8.289 наст. имадо је пдату маву од 500 песета (дин.) годишње, а једна десетина од њих примада је једва по 125 динара год. 21.550 учитеља имали су испод 1.110 дин. годишње плате (14.832 учитеља и 6.718 учитељица) а само 1.626 привилегованих постигли су срећним удесом да им плата, после многог рада, дође до 2000 дин. или да пређе и ову суму. Уз то имају сви учитељи бесплатан стан и школарину од оних ученика који нису увршћени у списак сиромашних, пошто само ови посл.едњи имају право на бесплатну наставу. И ако је плата учитељска веома незнатна ипак је не добивају сироти наставници ни редовно ни потпуно. Често пута по читаве месеце па. п по читаве године општине не исплаћују својим наставницима њихове злеуде награде. То је страшна рана на административном уређењу Шпаније и она најбоље показује колнко је дубоко зло и како је неопходан лек. Узалуд штампа доноси протесте сиротих учитеља, осуђених да ради исхране раде најтеже занате, па чак и да просјаче, све се само још јаче погоршава. У јуну 1898. год. покушали су најречнтији и најкомпетентнији говорници да представе неопходну потребу преображаја у овом ногледу. Министар &атаго и поред најбољих жеља да помогне учитељству не обећава ништа поуздано, јер му је тешко наћи потребан новац да ово ставе поправи. Међутим, посланици траже не нове трошкове, но само то, да новац, који општине на тај циљ прикупљају улази у државну касу, па да се отуд издају наставницима плате. Највише пажње према учитељима показују северне провинције Шпаније, а најмање провинције на југу и југоистоку. 1898. г. општине су дуговале учитељима 9,036.503 дин. док је, по казивању једног писца, ова сума износпла 50,000.000 у 1878-ој години. Сводећи ресултате посматрања просветног напретка, један од најречитијих скупштинскнх говорника, 1^а1>га изнео је пред парламенат ове чињенице, коЈе нпсу ничим побијене: 1) од 17,667.256 станов. има их око 11,945.971 неписмених — а то ће рећи две трећине целокупног становништва; 2) од 3 милиона деце од 3—12 година скоро иоловина не иоходи никакву школу, ни јавну ни приватиу; 3) од 27.136 школа предвиђених законом остало је још 2.011 неотворених; 4) од 23.176 учитеља н учитељица, према званичиој статистици од 1885. више од половине, 13.806 имају плату испод 625 дин. год.; 5) средњи трошак з.а материјал јавних школа јесте 234 дин. годишње, а за учитељске школе 1.600 дин.,