Prosvetni glasnik

598

ПГОСВЕТШЛ ГЛАСННК

а има их које примају само по 600, 700 и 800 дин. год.; 6) од 26 милиона динара што их општине имају да издаду као плату учитељима. од 15 год. на овамо, покрај најстрожих наредаба вдасти, општине дугују учитељима 8—9 мшшона динара. * * * Прва учитељска школа у Шпанији отворена је у Мадриду 1839' год. Већ 1840. год. она је претрпела извесну реорганизацију, 1853. бида је укинута а 1857. поново установљена. Данас учитељске шкоде стоје, као и целокупна настава, у неком застоју иди боље рећи оиадају с дана на дан. Министар Сгатаго иокудГао је да изведе реФорму ових гако.аа, као и целокупне основне наставе. Његове намере нашле су одобраваае специјалпих реви-а, педагошких конгреса, просветног савета, и др. меродавних чпнилаца. Учитељских школа има у свима гдавнијим варошима свих провинција (сем две), а у тридесет и пет од њих постоје и женске учитељске гаколе. Поред тога постоји по једна виша учитељска школа у свим местима где су универзитети, а две мадридске учитељске шкоде носе назив центрадних учитељских шкода. У овим последњим једино је настава озбиљна и оне су материјалом како треба снабдевене. Друге немају ни довољно проФесора ни потребне трошкове. Шкодоваше у елементарним учитељским школама траје два семестра, и два у вишим. ПроФесори учитељ. школа треба да доврше четири семестра у Мадриду, Барселони или Севиљи. Од 1896. год. ученици учитељских школа треба да имају бар 15 година. Мушкарци су махом из најсиромашнијих породица традских и сеоских, док су ученице често из бољих кућа и није им циљ да постану учитељице, већ да добију потребно образоваае. Најглавпија се реФорма односи на постављање учитеља и недовољност досадашњих програма. Декрет од 1898. год. регулише у четири тачке организације ових школа: 1) одређује природу и број учитељских школа; предмете и наставу; 3) наставно особље и 4) управу и администрацију. Главне су тежње: да се установе проФесорска звања за женске учитељске школе; да се учитељице изравнају по титулама и авансманима с учитељима; да се при полагању испита за виши ступањ изврши ревизија нижег ступња; да се ограничи број ученика у најважнијим курсевима проФесорске каријере; да се одреде године за ступање у школу учитељску (16 год.); да, се омогући веза међ централним учитељским школама у Мадриду и јавним школама ирестонице; да се изједначе учитељи и проФесори учитељских школа; да се створи могућност сваком учитељу који има вишу сведоџбу да аспирира на положај директора више осн. школе (награда 825 дин. год.); да се учитељским школама додаду практичне школе, у којима ће се ђаци вежбати у учитељском раду; да се створе музеји педагошки у свакој учитељској школи. За тим су у про-