Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

807

Зграда је двоспратна, по нашем троспратна. Усамљена је и осветљена са свих страна. У поједпне учиониде светлост пада с леве стране. У партеру и на ирвом су спрату учионице и неки споредни додаци, на другом кабинети и про®есорска књижница. Ведичина учионица је разна. Има их са површином од 48 до 800 кв. метара. Сада за цртање пма 125 кв. метара. Одвојена је сала за гимнастику. Висина јој је 5,6 мет. а површина 220 кв. метара. Директоров је стан засебан. Од 1882. год. до сада подигнуто је 126 нових зграда. На њих је утрошила држава око 18000000 круна. Већину ових зграда нодигла је држава, остатак разне вероисповести. У Мађарској има данас 194 средње школе. Гимназија је много више но реалака. На 78108 становника или на 1412 квадратних Км. долази једна гимназија, а једна реалка на 472921 становника или 8743 кв. км. Целокупна имаовина средњих школа износи 67751454 круне. * * * Наставни илан и ирограми. — Средње школе у Мађарској деле се на класичне гимназије н реалке. У гимпазијама, као што је познато, преовлађују класични језици, а у реалкама живи језици и природне науке. Обе врсте школа имају по осам разреда. Сваки се разред учи годину дана. Немају приправног разреда, У средње се школе примају ученици по свршетку IV разреда осн. школе. Нријемног исиита нема. Овај испит полажу само они који немају свадоџбе из основне школе. Ове се школе, поред осталих разлика, разликују још и по вредности својих сведоцаба. По свршетку гимназије ученпк може ући у који хоће универзитетски одсек, реалац иде само у политехнику, природњачки одсех, у рударску и шумарску вишу школу. Ово неправедно првенство класицизма сузбија се већ и са најмеродавније стране. Са свим правично. Класичар неће имати успеха на политехници као и реалац у одсеку за стару Филологију. Да се ублалш ова неједнакост у правима које даје и једна и друга школа, допуштени су доиунски исаити. Реалци могу полагати испите из грчког и латинског језика. Тим стичу ираво да бирају који хоће одсек на универзитету. Законом од 1890. год. утрвена је та разлика још више. Ученици виших разреда гимназијских не морају учити грчки језик. У место тога предмета они се морају боље упознати са мађарском литературом, морају читати класична грчка дела у преводу. Вежбају се више и у цртању. То је еквиваленат за грчки језик. Последица ове умесне законске одредбе одмах се осетила. У 1897/8 школ. години од 14659 ученика виших разреда учило је грчки 10041 (68,5%), а 4618 (31,5 в / 0 ) не.