Prosvetni glasnik

806

ПРОСВЕТНИ глдсник

две године. Његов последтшк Тћео(1ог Раи1ег вратио се старом школ.ском систему из шесте деценије овога века са веома незнатним изменама. Овако стање средње наставе трајало је све до 1883. године, кад је законом заснована данашња организација аена. Она је тесно везана за име министра Аи§и81-а ТгеГогк-а. 1 ) Садашље стаље средњих школа у Мађарској. Мађари су на Изложби изнели и лепу и потпуну најновију слику своје отаџбине. Труда је било доста, али је било и успеха. Њихов је павиљон пун, њихов школски одељак је богат и бројем и разноврсношћу. Готово се не опажа разлика при прелазу из аустријског одељка у мађарски школски одељак. Истина Аустрија је изнела много, али и Мађарска није заборавила ништа. Чисто провирује ужурбаност и страх да није што заборављено, чиме би се могло похвалити. Неко ће рећи да је то тачност, а ја бих рекао и жудња за хвадом. Не осуђујемо, јер у овом случају хвада није за осуду. Ово нарочито вреди за школски одељак. У љему су збирке, карте, слике, уџбеници — потпуна слика мађарске средње школе. Али нек се овој слици одузму баш све непотребне ситнице, нек се одбаци све оно пз чега провирује неугодно самохвалисање, па ће она опет бити и лепа и достојна једне краљевине. Једну примедбу одмах у почетку. Мађарска тесногрудост провирује и на нзложби. Зна се да у Мађарској има школа разних народности. То се на изложби не види. Све је мађарско. Једина Хрватска и Славонија добиле су једну злехуду собицу у којој се скоро не види ништа. < То баш и подсећа на нетрпљивост. Загребачка гимназијска зграда и по лепоти и по удобности надмаша све мађарске школске зграде. У званичном извештају за изложбу о њојзи нема ни спомена. То је ружна појава; без ње се могло бити. * * * Школске зграде. — Почећемо гаколским зградама. Оне су представљене лепим ФОтограФским снимцима и плановима. И подизање школских зграда у Мађарској има своју историју. До наших дана зграде су биле већином неподесне; оне нису ни из далека задовољавале све захтеве педагошке, техничке и игијенске. Сада је већ друкчије. Постоје и нарочита правила за подизање њихово. Мало је зграда које не испуњавају све прописе тих правила. Једна удобна зграда стаје од прилике 360000 круна. Земљишта има око 10000 кв. метара. Сама школска зграда са споредним одељењима заузима око 7500 кв. метара. На зграду долази 2200 кв. метара, на 'гимнастичку салу са ходницима за одмор 2360, на двориште 1440, на врт 1500 кв. метара. ') Сви аодади у овом чданку узети су из званичног мађарског извештаја за Париску Издожбу.