Prosvetni glasnik

814

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Мађарски проФесори служе, као ц ми, 30 годииа. Права на пенсију задобијају кад и јш ; величина њезина срачунава се као п код нас. Директорп и проФесори могу бити отпуштени само по регаењу дисциплинарног суда. Он се саставља наредбом минпстарском. Пресуда је одмах извршна. У место очекиване повишице плата, мађарски ироФ 'есори имају једпо празно признање. Признаје им се са свих страна да су они најинтелигентнији ред мађарскога друштва. У тековини свих културнпх установа, у буђењу националне свести, у унаиређењу литературе п општеобразованости, проФесори су имали знатног удела. * * * Уирава. — Цела Мађарска, као и раније, подељена је на 12 икадемија. Сваком академијом управља један впши директор. Његова је дужност да се брине о извршењу мпнистарских наредаба, да председава испиту зрелости, и да обпђе бар једанпут годпшње сваку средњу школу у своме подручју. У конФесионалне школе директори не иду као директори но као министрови изасланици. У свакој средњој школи управа је у рукама школског директораОн има врло важне дужности. Брпне се о настави у онгате, о методуо јединству наставе, о реду у школи. Он је представнпк своје школеу сваком иогледу. Љегова је дужност да што чегаће походи наставнпчка предавања, да поједине наставнике упућује ако је потребно. Разредне старешине имају иста права п дужиости као и код нас^ Постоје разредна и школска већа. Сваког тромесечја се редовно* држе седнице. На тим седнпцама претресају се разна школска пптања, воде се разговори о паставннм методама, одређују се школски задаци, одбирају се разнп комади које ће ученици учпти на памет. На овим већима регаава се о владању ученнчком. И о владању и учењу шаљу се родитељима нарочити извегатаји. КонФеренција може бити и ванредних у току самог тромесечја. Управе мађарских школа б^шну се да школама што јаче помогну националне тежње свога народа. Разне школе црпе своју снагу из разних извора, а то је једна сметња која не води ни јединству државном нн снажењу нациопалном. При свем том, Мађари су, бар тако изгледа,. задовољни својпм средњпм гаколама. Онн нмају успеха. Предузете су све мере које воде остварењу мађарских тежња. Законом од 1883. године одређен је обим и сврха средњешколске наставе. Аутономне средње гаколе дужне су дати својим ученицима бар минимум знања који закон предииђа. КвалиФикације проФесорске су и у овим школама као п у државним. Отуда је и могућно да им се године ироведене ма у којој средњој гаколи урачуњавају у године проФесорске службе. Најмоћнијесредство које је пружило најстварнијих ресултата јесте законско наре-