Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

82б

У местима, где има барем 1500 сгановника, треба отворити нарочиту девојачку шкоду. Али најодређеније и најоддучније ирогласио је једнакост оба нола Лаконал, у чијем предлогу од 26. јуна 1793. бејаше обухваћена и тачка, да свака основиа школа треба да буде подељена на два дела, један за мушкарце а један за дево.јке, са учитељем и учитељицом. На тај начин он Је први изнео мисао, да за девојке треба отварати нарочите основие школе. Предлог овај примио је конвенат и тако је од тога постао закон. Наставии план, који је у њему обухваћен, добро је смишљен, и с ваљаним испуњавањем могао је Француској обезбедити иросвећен нараштај девојака. У том је плану било обухваћено: читање и писање; основи: аритметике, геометрије, Физике, геограФнје, моралних поука; познавање уредаба друштвеннх и ручни рад (слично као што је за, васпитање мушкараца с нагласком захтевао техиичко васпитање и образованост занатску). Више васпитање он је уопште упућивао на приватну иницијативу, иа с тога није ништа нарочито ни предлагао о вишем девојачком васпитању. Држава треба, по његовим речима, у даљем образовању само да потпомаже потребнпм средствима духове особито обдарене. Наполеон је у „ХЈштегвНе Де Ггапсе" скупио целокупно дра;авно школство у једноставну организацију, која је наравно зависила од цара и његове владе. У основним уредбама нема ни помена о девојачком васлитању. За цело доба Наполеоново вреди оно што је рекао Гоигсгоу: „Ее ргоје^ с1е 1оЈ пе 8'оссире раз (1ев Ш1ез". Школе девојачке остављене -су корпорацијама религијским и на прнватна предузећа (пансионати). Бедно стање тих школа црта М-ше (1е ОепИз, којој је Наполеон био новерио, да изврши инслекцију париских школа приватних и манастир■ских. Она је нашла читав низ недостатака и погрешака очевидних али за лоправку није ништа учињено. Нарочито васпитање манастирско веома је попузло било у то доба. У неким манастирима питомице су живеле у раскошп потпуно светски, у забави и уживању. Многе су имале засебне собе, свака за се, где су дочекивале походе, надметале се у раскоши и сјају, а за учење и васпитање нико се није бринуо. У иочетку нашега века, у доба, кад је девојачко ва:;питање школско, нарочпто манастирско, пало у толикој мери, трудиле су се за полравку свесне и учене жене Француске. Позитивније назоре о девојачком васпитању износи госпођа Камиан. То је била жена с особнтим педагошким даром и тактом. После пада владе Л.уја XVI, на чијем је двору била дворкиња и уживала велику наклоност Марцје Антоанете, запала је у највећу сиромаштипу и у најтежим околностима засновала је сенжерменски панспонат, којн је у брзо почео добро напредоватп. Успеси васпитања у том заводу рашнрплп су о њој похвалпе гласове, тако, да је Наполеоп децембра месеца 1807. г. постави за управитељку завода, просветни гјаснпк, 2 1900., 54