Prosvetni glasnik

ПР0СВЕ1НИ Г.1АСННК

који ће и додније у будућпости славити и свећу палити, тј. ириносити жртве својим претдима, међу којима ће и сам онај, који се куне бити. Овај континуитет у прослављању предака нигде се тако јасно не опажа, као код нашег народа. И ако је хришћанска црква наметпула једно име, једног свеца, који се сматра као главно лице при прослављању славе, ми ипак видимо, да у народу та имена нису ни близу тако популарна, као штоје сам ошнти назив: слава. Најближу аналогију томе налазимо у већ наведеном месту из Цицерона, где се тапез спомињу; али реч тапез није, или је врло ретко самостално употребљавана, него увек уз име каквог божанства или покојника. 20 ) Да би наше излагање било што јасније, ми претпостављамо, да је овде говор само о једној породици и о њеним директним представницима. Уосталом то и морамо учинити с тога, што нам и сам Милићевић тврди, да слава није лична, него кућанска светковина, дакле светковина, која се у породичном кругу обавља, Исти је случај био и код старих Грка, а Бепекеп с пуним правом нзводи, да нити је држава, нити какво обредно удружење добијало име и назив по херосу, него се то једино дешавало са уским породичним кругом, који је свога засебнога хероса и прослављао. 21 ) Само је кућни старешина, овлатћен да врши славске обреде, што нам и Милићевић потврђује: „Кад који од мушкараца оде из куће куд на страну, на прилику, у варош на занат, на трговину, или постане чиновник, такав човек дочекује госте и части их о свом Крсном имену, али славскога колача не меси, нити кољива кува, докле се са свим не одели из задруге из које је, и у којој се и за њега меси колач и кува кољиво". 22 ) Он, дакле, не сме и не може да врши најглавнији славски обред, приношење жртве херосу; јер, као што ћемо доцније видети, као жртва се имају сматрати колач и кољиво. Овоме је природна последица, да се сви они, „који једну славу славе, сматрају као рођаци макар да би били један с Тимока, а други испод Велебита. У старо време овакви се нису ни по тто хтели узимати (Многи неће ни сада, особито Дучинци и Јовањци)". 23 ) На овај начин, узимајући

20 ) ВГеиИтд, у Еозсћег'8 Беикоп-у В<1. II, 2 ст. 2318. 21 ) 1>епекеп у Ко8сћег'8 1.ех1коп-у В<1. I, 2, ст. 2553. ' л ) Милићевић у Чупићевој Годижњици I, стр. 98. — Кодико је мени познато овакво строго држање старих обичаја, бар по варошима, више це постоји; а из тога се види, како се брзо наши обичаји губе, и како је неопходно потребно, што пре и што пространије приступити кушвењу и прибирању њиховом. 23 ) Милићевић, Чупићева Годишњица I, стр. 98. — Ну, сасвим је неумесна она даља реченица, коју Милићевић на горњу надовезује, т. ј. „жто у таком случају, никад одива у род, ни пријатељ у иријатеље не би могли отићи о Крсном имену«. Као што ћемо и даље видети, слава носи на себи искључиво религиозни карактер, а при установљавању религиозних обреда тако материјадистички појмови не играју никакву улогу. — Само се на овај начин може цротумачитн и оно наше даљно сроство, што