Prosvetni glasnik

наука и настава

963

славу. т. ј. светитеља, као основну подлогу можда би се могао реконструисати бар приближно и број српских племена пре и.ш за време примања хришћанства у народу. У целокупном нашем народу славе се само око 50 различитих слава, 24 ) ну, разуме се, да бисмо при томе морали још по неког сведа едиминнрати, јер је јасно, да су н. пр. Ђурђевци (који славе св. Ђорђа 23 Априда и они који славе 3 Новембра) у почетку једну исту славу славили; а тачнијим испитивањем могао би се још по који такав случај наћи. Ово груписање појединих илемена око обонгавања једног хероса било је такође и код Грка познато, 25 ) а као што ћемо доцније видети исти је случај био и код праседелаца ових крајева балканског полуострва, Трачана. Вепекеи примећује, да су хероси у Грчкој у почетку само у уском породичном кругу поштовани, али растењем угледа појединих породица, порастао је и углед њихових заштитника, те су онда такви хероси могли добити и општи култ, који је, као и култ иојединих богова, и од стране саме државе био признат.'") До данас је од овог некадашњег обичаја код нас врло мало очувано. II ако се не може сумњати, да је овај обичај играо важну улогу при стварању српске државе, ипак се о томе не може ништа иозитивно рећи. Али, колико религија једног народа утиче и на његово политичко и економно уређење, то нам јасно доказује баш сам обичај слава, који стоји у тесној вези са установом задруге. II слава као и задруга базирају на истој основи, на основи религиозној, која се онет састоји у поштовању предака. Губљење обичаја и веровања, који са славом у вези стоје, доноси собом и разоравање задруга. Наши садашњи наиори да установу задруге поново оживимо и дамо јој чисту економску подлогу,

се у народу до најудаљепијих сродника својакају. II овде је православна црква, као на многим другим местима, морала учинити уступке у веровању и обичајина старе српске религије. 24 ) Мидићевић, Чупићева Годишњида I стр. 101 и 102. — Види и цримедбу на стр. 101. где се за Мратинце вели да: »Порекло своје доводе од краља Вукашина. Многа их зову Еулизе, што је име поружно.... овде се држи да међу Мратинцима увек има много рђавих људи«. — Све ово обележава само припадање једном и истом племену. 23 ) Вепекеп у Возсћег'8 Вех1коп-у В<1. I, 2. ст. 2473; Е. ВоМе, Рзусће 2 I, стр. 167: »Бге тегвЈеп во1сћеп в(;ааШсћ апегкапп^еп, т з1сћ §евсћ1о88епеп 6е8сћ1есћ1> ег зсћаагеп вгсћ ит Ље §ететзате Уегећгип^ ћевШпш1ег ббиег, У1е1е уегећгеп Запећеп аисћ етеп Негоз, пасћ (1ет 81 сћ јп во1сћет Ка11е, <1а8 ОеасћксМ ћеппеп!. Уегећг1еп сНе Е1еоћи(;а(1еп ги АЉеп с1еп Ви4еб, (Ие А1ктеопгс1еп (1еп А1ктеон, сПе Вигу^еп (1еп Ви2Ј'§ев, ш 8раг1а ипс1 Агдоз сИе ТаИћуМаЛеп с1еп Та14ћућ108 и в. V. 80 &аН 1ћпеп \«е ја аисћ (1ег Иате Дев 6евсћ1есМе8 зеЊв! аивсНисИ, с1ег ^ететват уегећг4е Негоз а1з Аћп (1ез 6евсћ1есћ1е8. — Упореди и стр. 169. 26 ) Е. Сепекеп у Ковсћег'в Вех1коп-у I, 2 ст. 2473: »...вкћегИсћ ти'(1еп (Иеве гипасћв! 1111 ГашШепкиНиз уегећгЈ ипс! егз); Дигсћ Даз Апвећеп уоп Маппегп ше МПНаЈеа (1. а. ипс1 (1. ј. ипс1 Кшгоп, \уе1сће РћШаДеп ^агеп, ег1ап^1е (1ег х4.ја8ки11 т А1ћеп 8е1п У1еИ'асћ ћегеи§(;ев Апвећеп' 5 .