Prosvetni glasnik

988

просветни гласник

паралелно са ивицом призме и био широк ^ цола. Ту измеиу учинпо је и\) с тога, жто је држао, да ће при тако уском процепу свака поједина тачка, светлосног зрака, ночев озго па на ниже дужином процепа истина дати свој спектар, али да ће ти спектри бити наслагани на заклону један испод другог у истом смислу, па како је низ тих тачака непрекидно дуж целога процепа, то ће и поменути низ спектара бити непрекидно један испод другог наслагани. Тако ће се добити једно спектрално поље у коме ће одговарајући разнобојни зраци бити један испод другог, те ће на тај начин спектар бити сасвим чист. Тако је "\Уо11а81оп држао, на је и експерименат, којије сам извршио одмах показао, да та појава одиста постоји. Шематички престављено то изгледа, као на сл. 3. Нека овде I, II и III нрестављају три зрака, који падају кроз процен 0 на призму Р. Нреломна ивица ове призме а!) параделна је са процепом.

Пошто су се зраци I, II и III преломили кроз призму, напуштају је у тачкама 1, 2 и 3 тако, да зрак I при своме излазу у 1 преставља на заклону свој спектар у, г, у коме су код т, љубичасти, а код г, црвени зраци. Зрак II ири своме изла.зу у 2 преставља свој спектар у„г„ са истим редом спектралних зракова, а тако исто и зрак III даје спектар у г,„. На тај начин добија се спектрално поље у,г, г„,у „, на коме се јасно види да су сви црвени зраци г, г„ г,„ поређани један испод другог, као и сви љубичасти зраци V, у„ V,,, Између њих ноређани су на исти начин и у истом смислу остали спектрални зраци. Из тога се јасно види, да ће у номенутом спектралном нољу све сиектралне боје бити јасно ноређане, дајући чист спектар беле светлости, код кога су отклоњене све неправилности, скопчане са Њутновим округлим отвором. Процеп, употребљен при оваким испитиваљима не смебитијако простран из познатих разлога, већ мора бити довољно узан. Он је обично тако удешен, да се помоћу згодног завртња може до извесне мере проширити или сузити, ирема томе, да ли је светлост, која се испитује