Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

989

слаба и.1и јако интензивна. Ивице које граниче тај ироцеи морају бити сасвим праволиниске, никако изрецкане или тлтбљене; јер се у том случају губи она јасност спектра и цељ је на тај начин премашена. Разни конструктори употребљују разнолик материјал за процепе. Најдошији су од месинга. Много су бољи од чслика, које гради 8. Мегг у Минхену. Ј. Вго№П1п§- у Л-Ондону прави их од златне легуре, а Бе№18 М. Ра11ћег!игс1 у Њу-Јорку од опсидијана. А. НИ§ег гради их од платинске л.егуре, која је примљена за нормалне метарске мере. Говорећи о променама, које настају са зраком беле светлости при његовом продазу кроз призму, рекли смо, да се иа закдону добпја низ спек .тралпих боја, које пролазе постепено једна у другу. Поред овога у Сунчевом спектру виде се увек тамне линије, које су параледне са проценом, а нису никако граничне линије појединих боја, за какве их неки сматраше. Стадно појављивање њихово у Сунчевом сиектру гонидо је посматраче, да размишљају о природи љиховој. Та су мишљења врдо раздичита. 2ап1ес1е8сћ1 је држао, да су те тамне диније Сунчевога спекра производ интерФеренције светдосних тадаса, а узрок овој интерференцији надазио је у непотпуности употребљених оптичких инструмената. То су мишљеае потпомагади у почетку и I). Вге^з^ег и Вг. Ј. СИа(1$1;опе. Вероватније гдедиште о ирироди љиховој бидо је оно, да су те линије резултат апсорпције у атмосФери иаше Земље. То гдедиште оправдано је у толико, што је Вгеш1ег 1833 г. доказао, да у добивеном Сунчевом спектру одиста има тамних динија, које одговарају тој апсорпцији у нашој атмосФери. То су т. з. атмосФерске иди тедурске диније. Он је нриметио, да се извесне тамне диније виде у Сунчевом спектру само онда, када оно стоји у бдизини хоризонта, а да од њих нема никаквог трага, када се Сунце надази око меридијана дотичнога места. Ну огромна множина других тамних линија у спектру остада је у свима овим приликама потпуно непромењена. Јасно је дакде, да њихов постанак додази од дејства других чинидаца. КЈгсћћоб" је сјесени 1859 г. извео јасан доказ о природи ФраунхоФерових динија. У расправи својој, коју је те године 15 децембра објавио у седници бердинске Академије Наука, доказао је, да те диније додазе од апсорнције у Сунчевој атмосФери. Експерименат његов био је врло прост. Пре свега посматрао је спектар пдамена обичне стеаринске свеће, чији је стењак био препарисан натријумовим јединењем. У томе спектру видеде су се све спектрадне боје, само се у жутом деду опажада једна особита сјајна динија, која се при јачој дисперзији раздвојида у две диније. Из тога се дако може нојмити, да је тај пар ејајних жутих динија долазио од натријумове паре, која се у том пламену развијада. Кад се узме свећа, чији стењак нема натријума, онда се у спектру ње-