Prosvetni glasnik

994

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ради око маишна од једног неписменог раденика. Булвер је умесно рекао „бибдиотеке су шкоде за одрасле". Важност коју јавне бибдиотеке имају но образовање народно увиђају сви културни народи с тога су у Инглеској и Америци завели нарочити порез за библиотеке. Оне су данас потреба, јер живот појединца и живот народа, захтева и потребује и више умне снаге, која се само већом образованошћу добија. Знање које је некад бидо привилегија појединих људи, или чак и класа друштвених, данас је то знање потребно и гомили, н.ега иотребује и народ. Култура и напредак једнога народа не цени се само по неколицини његових умних великана, већ по томе колико је знање нродрло у народ. У Сев. Америци толико много цене ваагност библиотека: да су у Вгоок1уп-у 1899 год. у једном парку отворили дечију библиотеку са 1000 св. У Нруској која је чувена са својих школа и учитеља од 151782 регрута само је 134 било неписмено. Колики је напредак учињен за последњих 100 година, и колика је према томе потрошња књига, види се из овог примера: у Немачкој') 1795 год. било је свега књижара 332, а већ 1846, сама Пруска имала је 741 књижару, Немачка нак 1895 год. имала је 8017 књижара. Са увећањем књижара — разуме се — расте и број штампаних књига које су без икакве вредности, и чија је садржина никаква. 2 ) Да се сузбије та лоша књижевност најбољи је начин да се што је могуће више стварају и подижу јавне библиотеке, у којима ће бити одабраних, поучних и забавних књига, које ће задовољавати читаоце здравом умном храном. I Као најстарија библиотека спомиње се у Мисиру цара Осимандија (Рамзеса II), на 1000 г. пре Христа, она је била или у Мемпонијуму или у МемФису, на вратима њеним био је натпис „ Леџбеница дугие". Али најзнаменитија је била чувена библиотека у Александрији коју је Птоломеј основао. У Александрији 3 ) биле су управо две библпотеке: једна спојена са музејом у Брухејону где је било 400.000 сопшпх1огшп \ г о1шцтшп, и 90.000 зипрПсшт е1 (1]§ез1огит; а друга мања у Серапијону где је било 42.000 савијутака. Ливије вели, да кад је библиотека проиала тадајебило 400.000 књига. Са Птоломејем се такмичио Лталус I

') Бг. Егпв^ 8сЈшШе: ЕМе бЗепШсће ВЊНоЉекеп, уо1к81л1)Но(;ћекеп ппс1 1 ,сзећаНеп. 81еШп 1900. 2 ) Са умпожавање.м књига често иута најбоље нродазе рђаве књпге, та појава није само код нас, ње има свуда. Рачуна се да у Аустрији и Немачкој има 45.000 растурача сензацијоних романа; тако нпр. смрт царевића РудодФа дала је материјад за 20 романа, и од једног таквог романа распродато је 180.000 комада. А смрт краља Лудвига II дада је материјаа за 8 романа, и један јс роман »тајне краљевог замка« и т. д. у самом Бердину распродат у 45.000 комада. (Егнз! бсћиНге). 3 ) Раи1у '8 Кеа1 Епсус1оре(1Је с1ег с1а8318сћеп АНегЉигавлУ18веп8сћа1'1 I Вс1. 2 НаШе. 1866.