Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

995

који је у Пергаму основао библиотеку од 200.000 савијутака, ту је библиотеку после Клеопатра поклонила Марку Антонију. Књиге су се у Мисиру нисали на папиросу, у Асирији и Вавилону на цреповима. Еод Евреја библиотеке су биле по храмовима, и књиге су биле махом религијозне. У Персији била је библиотека у Сузаху. У Асирији осповао је библиотеку Сарданапал 650 г. пре Христа. У Грчкој — у Атини, Пизистрат је био први основач јавне библиотеке, а и Поликратес са Самоса сматра се за нрвог оснивача библиотеке. У 1'иму је на 168 г. пре Христа први основао библиотеку Емилије Павле. Највећу библиотеку имао је цар Трајан. Било је неко време кад је у Риму била мода имати у својој кући библиотеку, тако је и неки Серенус Самоникус имао библиотеку од 62.000 свезака. У библиотецн Римљани су држали слике и статуе славних људи. Цар Константин оснивач је прве библиотеке у 1Зизантији. Еарло Велики оснивао је манастирске школе са библиотекама. У XIV веку почињу да се библиотеке оснивају на универзитетима. У Италији, Медичи су ревносно нрикупљали књиге; а у Риму паие, Никола I и Сикст IV, прикупљаЈИ су старе књиге. Папа Никола V набавиоје 3000 старих рукописа, и он се сматра као оснивач ватиканске библиотске. У Маџарској највећу библиотеку основао је Матија Корвин. У Русији прве библиотеке биле су код манастира, и махом су биле црквене књиге, доцније су прикуиљане и оне књиге које су биле потребне за учење, јер су школе осниване при манастирима. Владаоци су такође оснивали библиотеке, тако су Цар Василије и Иван IV имали велике библиотеке, које су упропашћене у доцнија бурна времена. Тако исто зна се и за библиотеке цара Михаила Тодоровића, царевића Алексија Алексијевића, које су имале сем црквених књига још и граматике, лексиконе, ФилосоФСка дела, геограФСка и т. д. Сакупљањем књига бавили су се и иатријарси и митрополити: Филарет, Никон, Димитрије, Симеон, Полоцки и т. д. Тек са Петром Великим наступа нова епоха за библиотеке, јер тада је сама влада почела да се брине о збирању старих рукописа и споменика, и у библиотекама почињу да нреовлађују светске књиге над црквеним. ЈГада је и руски историк Татишчсв почео прикупљати на страни књиге по свима струкама и на разним језицима, он сам поклонио је своју библиотеку школи у Екатарннебзфгу, а рукописе Академији Наука. Чувене библиотеке биле су Бутурлина, Разумовског, Головина, Демидова, Мусина-Пушкина, гроФа Шеремећева и т. д. Царску јавну библиотеку 1 ) основала је 1794 г. царица Катарина. Основајеовој

') ГНе кахвегНсћс бвспШсће ВЈћНоШск 111 81. Ре1егв1>иг^ уоп Коу1ск1 (Сеи1га11)1аМ 1иг ВЉНоШек^езеп. XI НеЛ. 1900).