Prosvetni glasnik

67*

ПЛУКЛ И НАСТАВА

1001

Свега има Франдуска 16 универзитетских библиотека, 7 Факултетских медецинских, 6 слободних Факултета, 2 велико школске, 2 техничке, и 32 библиотеке стручних школа. А засебних библиотека 84, које у Паризу које у нровинцији. Свега 149. Инглеска. Највећа пажња на образовање народа обраћа се у Ингзеској. Они су чак донели и закон, по коме 10 пореских глава могу од кмета захтевати гласање да се у некој општини уведе прирез за Библиотеку, и проста већина решава да или не. Ако је гласање негативно, после године дана износи се понова. Нрирез износи један пени на једну фунту штерлинга порезе, то је 0.4 процента. Тај ирирез иостоји у 160 оиштина и градова, са 10,335.000 становника, и дају ириреза за библиотеке иреко 5,500.000 динара. Л .ОНДОН је подељен у 82 среза, сваки од њих или засебно или у друштву са другим најближим има права да подигне јавну библиотеку. Кад је краљица Викторија 1887 славила 50 годишњи јубилеј, нрактични н паметни Инглези мислили су да га најбоље могу прославити тиме ако подигну јавне библиотеке које су назвали „Краљичине јубиларне библиотеке" (<3иееп'з ЈиШее 1лћгагу), и основали су их у 9 срезова 1 ) 1891 год. било је у 16 срезова са становништвом од 1,315.000 душа, књига у библиотекама 232.000 свеске, а читано је те исте године 2,089.911 свезака. Највећа јавна библиотека у Л.ондону јесте у срезу БапЉеШ, који има 295.000 становника, та је библиотека установила још 5 филијала, и у тих 6 библиотека 1897 год. било је 77.000 св. које су бнле 726.186 пута читане. Општински прирез у Лондону за јавне библиотеке био је 1894—95 године близу 1,250.000 динара. Вреди пажње овај Факат, да од 30 градова што имају више од 100.000 становника, 27 њих издржава библиотеке онштина. Јавне библиотеке приступачне народу почеле су у Инглеској да се установљавају у 15 веку. Прве јавне библиотеке биле су у Бристолу (1464), Љндону (1425) и Манчестру (1653). Али тек од 1833 год. Инглези су почели обраћати пажњу на образовање народно (Е1ешеп1агу Ес1исаНоп), одобравајући на ту цељ суму од 400.000 марака, доцнијс со та сума повећавала, и требало је да прође 37 година, од тако лепог почетка, па до 1870 год. кад су Инглези нарочитим законом ,Е1ешеи1агу Е(1исаНоп Ас1", уреднли "како треба народпо образовање. Овом покрету допринели су много и представници раденика, који су тражили да и они имају удела у образовању, и да и за њих треба укести обавезну наставу, па ма се за ту цељ и одбијало ионешто од њихове надиице. Радници су то право задобили још 1860 године. Ова нохвална тежња

') Краљица Викторпја оставида јс иосле своје смрти бпб.шотску од 120.000 књига, бакрореза, и дртежа.