Prosvetni glasnik

1002

просветни гласник

ипглеских радника за што већим образовањем, доприжеда јо те је друштво ингдеских сдоволагача 1868 год. имадо библиотеку од 6.000 св. за коју јо за десет година утрошено 20.000 динара. Рочдед рударско место, има једио друштво (1!осћ(1а11е ЕдиИ-а1»1е Р10пеегз) које је од мадо продаје 2 1 / 2 продента одвајадо за свој „ фонд за образовање" (ес1исм1лопа11иш1) из којег се издржава библиотека и читаонида. Можда нигде у Европи раденици се не труде тако на оснивању бибдиотека и читаоница као у Инглеској, тако нпр. у Бдекбурну кад се оснивада јавна библиотека сами раденици су скупиди придога 8.000 марака. То је најјачи доказ да су у Ингдеској јавне бибдиотеке у истини постале важан Фактор при образовању народном, једно што су многобројне, друго што су подигнуте на содидној основи и приступачне народу, и треће што се маса народа обидато користи њима. Кад је 1849 године Едуард Едуардс нокренуо у штампи питање о јавним библиотекама, упоређујући нуз то Пнглеску са Француском, њега је у Парламенту потпомагао Уиљем Еварт, на чији је предлог састављена комисија за јавне бибдиотеке, која је нашда да је 1849 год. на континенту било 250 јавних библиотека „за богате и сиромахе, домородце и страпце"; докјеу целој Ингдеској била само једна јавна библиотека и то у Манчестру. И тим поводом донет је закон да ошптинске управе по могућству установљавају библиотеке и музеје. Дебата о томе у Парламенту била је врло занимљива, а нарочито је интересантан говор носданика Бротертона, који је између остадога напоменуо како се годшпње издаје 40 мидијона марака на апсе и тамнице, и да би требадо дозволити општинама да на једну фунту штерлинга (25 д.) разрезују само пода пенија за подизање и издржавањс јавних библиотека, које ће стајати на суирот преступима и злочинима. Евартов бил захтевао је поред тога да кмет свакога града од 5000 становника, — кад то општински одбор захте — мора изнети на гдасањс хоће ди се прирез (пола пенија на једну Фунту штерлпнга) усвојити или не, и да је за то нотребно да гласају две трећине гдасача. У Шкотској највећа је и најлепша јавна библиотека у Единбургу. Пнтересантна је њена историја. Кад су први нут 16 Јануара 1881 год. гдасади да ди да се нодигне јавна библиотека или не, нротивници су због приреза ревносно агитовали, те је гдасање испадо рђаво, од 41.000 гласача, само је 7600 гласадо за, а 15.700 против. Али доцније Андреја Еарнеџи (Сагпе§1е) познати милијонар, (који своје мидијоне троши на подизање библиотека, да би се са њима народ образовао) понуди 1,625.000 динара ради основања јавне бибдиотеке, и то, да се та сума употреби само за зграду, али под условом да библиотеку Општина издржава. Тај се иредлог стави на гдасање, за предлог гласају готово сви, само 20 против, но ти су били исмејани још у гдасачкоЈ соби. У Шкотској су још 1817 прве путничке библиотеке установљене.