Prosvetni glasnik

I

ПЛУКЛ И ПАСТАВА 1007

(1840). ФранкФурт има две библиотеке за народ, и једну велику градску библлотеку. Од 1888 год. постоји јавна Рочилдова библиотека коју је жена Рочилдова у сиомен свога оца подигла, у библиотеци су кн.иге за уметност, германску и романску Филологију, и трговину. Дрезда је установила би блиотеку за народ 1875 а Минхсн 1873 године. Са народним библиотекама по селима најбоље стоји Саксонија, где већииа села имају народне библиотеке. Иницијатива за подизање библиотека но селима потекла је од Горљег Дома (1874 год.) који јо препоручивао влади да у буџет упесе извесиу суму за осиивање народних и радничких библиотека, Влида је то усвојила, и већ је 1875 год. изашао указ о томе. Из тога указа види се да је у Саксонији било 190 библиотека са 72475 свезака (89 општинских, 39 школских, 28 црквених и 70 друштвених). Влада је одредила 15000 марака годишње, за оснивање и потпомагање народних библиотека, 1889 год. та је сума повишена на 18000, а 1898 на 20000 марака. У Саксонији било је 1893 год. па 1065 народних библиотека, држава је давала помоћи 18000 марака. У Виртембергу било је 1893 год. 1301 народна библиотека са 296000 свезака сем универзитетских и других библиотска. Еаварска има само 4 народне библиотеке, 3 упиверзитетске. и 10 засебних. У Пруској 1897—98 год. држава је давала за две библиотеке годишње 1,032.953 марке, и то: за краљевску библиотеку у Берлину 468.014 марака, а за универзитетску библиотеку 564.939 марака. Сем овога даје се и народним билиотекама 50000 динара иомоћи. Л ради понемчавања Пољака Пруси су основали у Позеиу библиотеку са прилозима из целе Немачке. Али и Нољаци се одупиру Немштини оснипан.см својих народних баблиотека, у тој цељи они су основали 1880 године нарочкто друштво, које отвара читаонице за народ и то бесплатно, руковање тим установама врше појединци такође бесплатно. Друштво је основало 1 400 библиотека за народ у свима крајевима Пемачке, и на ту цељ издали су до 1898. преко 200.000 марака, 38 библиотека било је које су имале више од 30000 свезака, Какав диван пример пртриотског ирегнућа, н истинске љубави за буђење свести народне. У Берлину су 1900 год. осиовали школу за библиотекаре, под управом проФ. Хотингера, у школи се учи Енциклопедија и Методологија наука, наука о библиотеци, историја штампе, књиговеза и књижара, латински, грчки, Француски, инглески и т. д. И у Гетингену проФ. Дјацко предаје „ВШНоЉекзћиКзтваепвсћаЈкен." Али и Немци имају друштво, за ширење народног образовања у Немачкој, и оно је основало од 1892 до 1899 год. 760 библиотека са 46257 свезака, и потпомогли су 343 библиотеке са 10724 свеске, скупа 1103 библиотеке са 56981 свеском. За оснивање јавних библиотека по-