Prosvetni glasnik

1008

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

стоји ,исмачко друштво за етичку културу," а у истој је цељи п „Комненијус друштшЈ." У Немачкој је за аоследњих 30 година (до 1900) за иодизање народних библиотека добивено 2,056.010 марака, међу иридожницима има их који ннсу хтели да им се зна име, и ако су иридагали по 10.000 марака, највећа ја задужбпна била профссора Леа у Берлину, који је на ту цељ дао 1,000.000 марака, затим проФесор Абе- а у Јенп 150.000 мар. п књижара Хајмина у Берлнну од 600.000 марака. 1 ) Рајер велп: да се у Пемачкој на народне библиотеке издаје годигипе 4 милијона марака, 2 ) у 135 градова има које универзитетских које градских општинских библиотека. Навсшћемо овде нека главнија места која имају универзитетске и градске библиотеке, читаоци ће из тог нрегледа видети са коликим огромним бројем библиотека расиолажу у Немачкој но свима већим градовима, и колико су огромне те библиотеке бројем каига, и новчаним средствима којима тако изобилују. Тако нпр.: Ахен, техничка библиотека 41752 св. буџст 12.000 динара; градска библиотека 90.000 св. буџет за кљиге и новез 5.000 динара. Бон, универзитетска библиотека 265.000 св. (1235 штамп. нрвина) буџет 28.700 марака. Брунеберг, лицејска библиотека: 21.000 св., буџет 1.800 марака. Брауншчајг, градска бнблиотека: 30.000 св. (401 штамн. првпна) 184 рукоппса, буџет 4.000 марака. Бремен, градска библиотека (1900 г.) 122.000 св. 400 св. рукописа буџет за 1898—1899 г. 80.000 марака, 1900 год. читано 13.202 св., позајмљено 7.464 св. Бреелава, универзитетска библиотека 300.000 св. (2.500 штамп. првина) 3.000 рукописа и буџет 30.410 марака. — Градских библиотека има 5, а једна само има 150.000 св. и 3.000 рукописа, буџет библиотеке износи 11.435 марака. Берлин , универзитетска библиотека (1900 г.), имала је 155.591 св. и буџет 68.340 марака, од тога иде само за набавку књига 28.800 мар. Читано је те године 12.270 св. а узајмљено 39.479 св. — Царска библиотска имала јс 1900 год. око 1,000.000 св., 30.000 рукописа, и буџет од 55.234 марке. — Царевинског сабора (1900 г.) 100.000 св. и буџет од 30.000 марака. — Ратне академије (1900) 90.000 св. и 56 рукописа. буџст према потреби од 4 до 6.500 марака. — Бојно лекарска библиотека

') Круа је за своје раднике устанолио Г>и.1лиотеку од 16.000 свезака, и то је најбоља јавна Оибдиотека у Немачкој. а на њу је издато нреко 100.000 марака. 2 ) Видп: 1^01811111^ с1ег (1еи1;8сћеп УоЈкбМћИоЉекеп (уСеп4га1ћ1аиЈиг ВЉКоЉекв\уевеп. ХШ Јаћг^ап^ 1896).