Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1009

(Академија цара Виљема) има 60.000 св. и буџет од 9.000 мараки. Краљевски музеј има стручну библиотеку од 30.000 св. — Хигијенског завода има 41.000 св. и 20. дизертације. 1 ) Вајмар, Велико-херцогшка библиотека има 230.000 св. 2.000 рукописа, а 1891 год. читано је 3.000 св. и за набавку књига утрошено је 5.400 марака. Всрингероде (Пруска), Енежевска бибдиотека имала је 1900 године 110.533 св. и буџет 1900 марака. Висбаден (Пруска) Земаљска библиотека има 120.000 св. и буџет за набавку књига 8.000 марака. Велфенбител (Брауншрај г), Херцошка библиотека са 300.000 свез. 3.565 рукониса, и за иабавку књига 5.000 марака. Вирцбург, Универзитетска библиотека, има 350.000 свезака, н буџет 27.497 марака. Гетинген, Универзитетска библиотека 502.532 свез. 6.000 рукониса. 1899 читано 35.785 св. узајмљено 50.991 св. па страну послато 5.989 св. Буџет за књиге 33.843 марке. Гисен, Универзитетска библиотека,' 2 ) са 111.812 св. Читанованбиблиотеке 18.928, иа страну послато 1,284 св. Гота, Херцошка библиотека: 200.000 сп. штамп. првина 1032, рукописа 7.038 и буџет 10.500 марака. Данциг, градска библиотека 120.000 св , 1.800 рукоииса, л46 штам. нрвина, буџет 6.000 мар. сем ове има јога 5 пародних биб.шотска. Дармштат, дворска библиотека 45.000 св. Буџет 24.072 м. Јавна библиотека 5.800 св., читано је једне године 18.000 сп. Десау, Херцошка библиотека 70.000 св. годигање се чита 5.000 св. Дрезда, Краљевска јавна библиотека броји 400.000 св. (2.000 гатаи. првина) 6.000 рукоииса, и 28.000 мапа. Буџет 35.000 марака. 1899 год. позајмљено 1^.039 св. — Политехничка библиотека 33.267 св. и 107.1(14 патент-дела, читалаца 46.352, читано 22.864. св. и 252.834 патент-дела. — Градска библиотека има 24.000 св. и буџет 3.000 марака. Елбинг, градска библиотека 30.000 св. (121 гатам. нрвина), 205 рукописа, 770 карата и резарија, а само 750 марака годишњс за-набавку књига. Ерфурт, Краљевска библиотека са 65.000 св. и 7.707 рукописа у 1.200 свезака. Буџет 1.200 марака. 1899 год. узајмљено 1.700 св. а читано 300 свезака.

Ј ) Крајем 1900 г., установљена је јавна библиотека и читаоница, улазак је слободан свакоме од 5'] 2 изјутра до 10 у воче, а недељои и иразником од 9 — 1 и од 3—С. У читаоници има 400 новина и часописа; дневно иосећује читаоницу 95 људн п 10 жена. 2 ) Унииерзитетској бибдиотеци учинио је веливу задужбину Сепкенберг (1751 1800) повлонивши своју библиотеку од 15.000 св., преко 900 рукопнса, и збирку повеља. Поред тога још и своју куКу, н готова новца, 10.000 Форината.