Prosvetni glasnik
НАУКА Н НАСТАВА 1211
приступ" (!'гее ассез). Што се тиче издавања књига, то бива на разне начине. Најопштије је завођење у дневник, где се свака књига бедежи на једној страни, на којој је забележен број читадаца и датум, а после и датум кад је примљен. Има и други врло практичан начин, а који се употребљује у Ливерпулу, Фрајбургу, Јени, Бону, и т. д. Тако нпр. сваки посетилац има карту за узимање књига, у тој се карти бележе књиге које се узимају, и кад читалац узме књигу преда карту, и у њој се забележи узета књига, карта остаје у библиотеци, кад преда све књиге врати му се карта, и ту су онда дневници излшпни. На предњој страни карте налази се број, име, стан и својеручни потпис; док међутим полеђпна је подељена на три или шест дедова, у првом је обиљежје и број књиге, у другом дан кад је узета, а у трећем кад је предата:
с
325
6 XI
3 XII
к
568
12 XII
20 XII
г
115
3 I
25 I
Из овог примеравиди се, да је ималац карте узео књигу под бројем С 325, 6 Новембра а 3 Децембра да је вратио. Датуми се бедеже са нарочитим жигом, а могу да се и записују. Овај начии има ту добру страну што је лако контродисати да ли је књига на време враћена, само између појединпк датума мећу црне плехане плочице, које су веће од карата, а на којима је означен датум 1, 2, 3, 4, 5, 6, и т. д. између тих плочица стоје карте које су предате редом по датумима. Ако се књиге узимају на 15 дана, онда толико плочица треба, а ако 30, онда трлико. На књизи се нзнутра меће дан кад је узета (то се ради и у нашој библиотеци) те тако читалац има вазда ономену кад треба да врати. Негди се нпр. у Двитави уза сваку књигу налази и карта, па када се књига изда, карта се задржи, и на њој је прибележен број књиге и име читаоца, то се зове Цвитавски систем, који је донет из Америке. Новим правилима о Н. Библиотекама, а и законом (чл. 19) установљена је и кауција, која веома омета читању књига, али која је с погледом на нашу небрежљиву читалачку публику веома нужна, ма да је то ипак било излишно, пошто се сад од небрежљивих читалаца брзо може наплатити упропашћена књига. Познати стручњак библиотечки Шмит вели с нравом: да библиотека није за то да њене читаонице буду иуне, ве& да се што вигие књига чита и куИи носи, и да их многи читају. Научна дела иажљивије се читају код куКе но у читаоници, а забавна дела могу да читају код куЛе више њих. Код нас се узима обратно, по новим правилима отежано је ношење кући, и ако су просторије за чи-