Prosvetni glasnik

1212

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тање тако незгодне и тескобне, да је не могуће мирно н пажљиво читање, где је канделарија и пу-блика заједно, где за једним стодом седе њих десет, где светлост долази кроз један или три нрозора, где нема готово никакве удобности. Чак и онде где свега тога има, сгручњади ипак мисле да нопхење књига кући, има више користи, но читање у библиотеци, видели смо да Шмит ставља у дужност библиотекама да што више књига издају на читање <вап библиотеке. 1 ) III Завршујући овај рад, није могуће ћутке прећи, а да се не рече која о земљи, која је у погледу образовања народног на првом месту. која је прва увидела ту потребу, обраћајући пажњу на отварање библотека за народ, као најјаче средство за ширење образованости. А то су Сједипене државе Америчке. Први који је почео установљавати јавне библиотеке био је Франклин , оснивајући 1732 г. „библиотечко друштво у ФиладелФији." II та прва библиотека има два здања у два краја града. Данас су се јавне библиотеке у Сједињеним државама тако умножиле, да док је у првој четврти овога века било свега 6 јавних библиотека, у другој четврти било је већ 19, а у трећој четвртини 257. II Масачусет заузима прво место. Ако осим јавних библиотека узмемо и оне који нису за ширу публику, као и универзитетске, то ће стање бити овако:

Године

Библиотека

имале свезака

1793

35

75.000*)

1859

1297

4,280.866

1875

3682

12,276.694

1891

3803

31,167.354

Дакле једна библиотека долази на 16.462 становника, а на сто становника долази 50 књига. Највећу јавну библиотеку има Боехон и он данас издаје више од 1 милијон марака за библиотеку, а како Бостон нема више од 500.000 становника, то долази на сваког становника по два динара за библиотеку. Библиотека носи назив „Ва1ез НаП", по имену Јозуе Бета који је библиотеди завештао 20.000 дуката; она има читаоницу са 275 седишта, засебно је одељење Ботег На11 где се узимају књиге. Библиотека има по граду своје подбиблиотеке (10) и филијале (19) да би се могли користити и они што живе по крајевима града. ') Неке библиотеке ради иредохране дезинфикују књиге кад се врате од читалаца, да се иеби случајно пренела каква заразна болест. Нпр. крулове Фабрике библиотека очисти кориде са сунђером иотопљеним у течност која дезинФикује. У Инглеској чим се каква заразна болест појави у којој кући, одмах се од стране санитета достави управнику Библиотеке, који књиге — ако се налазе у кући где је зараза узпма и сиаљује! Веле да се на тај начин од 100.000 књига уништи 30. *) Ови се бројеви односе само на библиотеке које имају више од 1000 свезака.