Prosvetni glasnik

1214

ПРОСВЕТНП ГДАСНПК

Град Њујорк издао је 1886 г. закон по коме свака јавна библиотека мора имати најмање 10.000 свезака и вредити 100.000 динара, на тек тада да може захтевати од општине помоћи од 25.000 динара, ако још докаже да је узето 75.000 св. али за сваких 100.000 св. узетих, има понова да тражи 25.000 динара, но највећа сума не сме превазићи 200.000 марака, Сад се у Њујорку спремају да зидају библиотеку која ће вредети 12,000.000 динара. Међутим у Чикагу') готова је већ нова, величанствена библиотека, која је коштала 10,000.000 динара, она је сва од гвожђа и стакла. У држави Њујорку има 408 јавних библиотека са 1,755.000 св. у којима је 1898 г. читано 6,440.000 свезака. Вреди напомене уређење иутничких бибљиотека која је заведено у Албанију главном граду државице Њујорка, те је библиотеке завео и удесио Девеј 1893 год., и састављене су из свију грана литературе, или из извесних група наука, па се шаљу општинама, које траже књиге на читање. Прве године држава је дала помоћи 250.000 динара. II већ 1898 год. број узајмљених библиотека узносио је 540, а у свима сједињеним државама путничких библиотека било је 1657, са 73.558 свезака. У Албанију постоји и школа за библиотекаре, курс траје 2 године, и ту се учи: библиограФија, знање о каталозима страни језици, посећивање страних библиотека и практичан рад. У сједињеним државама Америчким постоји нарочито одељење за образовање (Вигеаи о! ЕЛисаИоп), које сваке године даје извештај о стању образованости у Америци и иностранству, и то се исто одељење стара и о јавним библиотекама у Америци, и издаје списе за унапређење библиотекарства. 2 ) У држави Њујорку све среске библиотеке стоје под управом универзитетском. Држава стоји у вези са тим библиотекама помоћу универзитета, и одељања јавне наставе. За потпомагање библиотека стојетри Фонда и то: за школске библиотеке 55.000 долара, овим фондом рукује шеФ 1 'авне наставе; Академски фонд од 106.000 долара влада даје Академији; — фонд јавних библиотека 25.000 долара. Библиотека има 6 разних врста: школских (академскихЈ, окружних, јавних, друштвених, суб') Библиотека у Чикагу имала је 118 чиновника, 1887 г. добила је библнотека од Сгегаг-а, ЖжЂеггу-а иоклона 24,000.000 динара. У ојед. државама америчким било је до 1876 г. поклона и завештања за библиотеке у вреднооти 120 милијона марака. Чувени Фабрикант гвожђа и челика Андреја Жарнеџи, приложио је за јавне библ. у Сев. Америци око 30,000.000 динара. Он је сам написао књигу „ЕванЏље богаства", где је упућивао богаташе да чине задужбкне, и то најпре да подижу јавне библиотеке, затим универзитете, па боднице, паркове, купатила за народ, зграде за концерте и т. д. и у томе је он својнм богаством претходио примером. Књига његова преведена је на српски и штампана у Крагујев. »задрузи« за 1901 год. -) Из тог извештаја сазнајемо да је 1896 год. у Сев. Америку увежено књига за 12,860.000 марака, а извежено за 10,200.000 динара. Сам Масачусет купује годишње лкњига за 900.000 динара.