Prosvetni glasnik

наука ii насхава

1213

Сем горња два одељења где се књиге читају и иозајмљују, ностоји још и дворана за новине где има 300 новина и 680 часописа, који сгоје поређани по столовима, и поред тога још 589 часописа, који се могу добити чпм се затраже. Чиновника који раде у тој библнотеци има 209. Од тих су 208 за дентралну библиотеку (и то 151 за дневну службу радним даном, а 57 раде у вече и празником), у сваком филијалу раде 6 чиновника. У централној библиотеци раде 17 књиговезаца! У овој Бостонско.ј бибдиотеци има библиотеКара који ништа друго не раде, до само дају обавештења пубдици, а на то се у Америци много полаже, јер људи неће да дангубе. И зато је Бостонска јавна бибдиотека имада (1898—99) 386.343 читаоца, који су читали 1,251.541 књигу. 1 ) Масачусег има 349 градеких и ееоских оаиотина, а само седам оаштина што немају јавних библиотека Сем ових јавних библиотека постоје још и друге библиотеке, да их свега има 508, са 4,600.000 све. и 1,100.000 брошира, те на сваког становника долази по 2. 5 свеске. У биолиотекама се чита 2,000.000 св. а ван библиотеке преко 5,000.000 св. И што је јодинствен сдучај, у тој североамеричкој држави аостоји иорез за оснивање библиотека. У години 1896 била је једна државна комисија која је имала да испита у којим општинама нема јавних библиотека, и после тог испитивања, држава је одредила свакој општини по 450 динара за оснивање јавних библиотека. И кад је 1899 год. иста комисија нодносила извештај, она је с поносом могла казати од 349 оигитина масачусетских, 342 оаштине имају, а само 7 оиштина немају јавних библиотека. Од ових 7 општина највећа броји 3016 душа, а најмања само 169 , свих 7 општина броје свега 10.970 душа, што од целог становништва које броји 2,500.813, чини 0.5 процента. Ернст Шмит болно узвикује да Масачусет има више библиотека но цела Немачка царевина! 1891 г. 40 општина имало је своја библлотечка здања, чија је вредност била 1,380.000 долара, од тих 40, 37 је било као покдон; —девет пак општина поклонило је на библиотечка здања 1,200.000 марака. У опште, за јавне библиотеке у Жосачусету аоклоњено је и завештено 32.000.000 динараг) С тога се Масачусет сматра као прва земља у том погледу. После Масачусета долази Илионоис и Њујорк. 3 )

') У Чикагу из јавне библиотеке узето је на читање 1899—1900 година, 2,790.304 св., а читадаца било 1,750.000!

2 ) Једној малој општини од 1150 душа ЗисЉигу, иоклонио је Џон Гудно бибдиотеку од вредности 120.000 динара, и оставио 4000 динара за фонд од чијег ће се интереса набављати новија дела. Оваквих пришера у Америци има врло много, у Сједињеним државама подижу место споменика изгинулим у рату за независност, јавне библиотеке. Има општина од- 800—900 становника које имају јавне библиотеке са лепим украсним здањима.

3 ) Милијонар Ђандербил дао је пре неколико година једап милион динара да се у најсиромашвијем крају Њујорка оснује јавна библиотека. Тиднеј је оставио 25 милиона Њујорку за јавне библиотеке.