Prosvetni glasnik

9

1216 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У Индији има свега 7 библиотека. ■Таиан од азијских држава најбоље стоји са бибмотекама. 1890 г. бидо је 9~Јавних и 11 ведиких ириватиих бибдиотека које скуиа имају 346.342 свеске, које су 1897 иосетиде 46.243 дица. Тим се књигама користило 43.911 дица. Сем ових, у већини вароши постоје по две или три приватне библиотеке које дају књиге на читање. У самом Токију има 60 таквих библиотека. У ниверзитетска библиотека има 115.000 хинеских, а 210.000 јапанских, и 95.000 иностраних дела. Читалаца бидо 1892 г. 32.039. У Сибиру биле су бибдиотеке у Ташкенду, Тифдису, и Томску. Завршујући овај прегдед о бибдиотекама, читаДац ће и сам видети да он није потпун, али ће се ипак моћи прибдижно оценити кодпко су оне распрострањене, и како се код кудтурнијих народа обраћа већа пажња на подизање библиотека у опште, но што то чине мање културни народи. Далеко од тога да правим упоређења, ја ћу читаоцима да предочим како данас образован свет место споменика од туча и камена, подиже бибдиотеке, које ће просвећивати народ, на тај су начин и Пнгдези просдавиди 50 годишњу владавину своје краљице Викторије. Розегер 1 ) је о томе дено казао: „Сваки град, где је се бедни иесник борио, патио, где је невиђен, исмеван, иди завиђен био, хоће споменик да му подигне Често оснивачи споменика употребљују ту нридику да своје име вежу са именом сдављеника, те да тиме покажу кодико су ведики љубитељи књижевности, и како много они цене ведике људе. Гдекоја места то чине ради украса, не разбирајући за име... — — Еад би се каиитал што вреди један сиоменик дао иод интерес, и од тог интереса годишње набављала дела иесничка и раздавало бесилатно народним библиотекама, било би несравњено целисходније, и био би у ствари жив не заборављен сиоменик." Д. М. Ружић проФесор.

1 Коае^ег: ДЈћег ВЈсМегсЈепктакг« у Неш1о-аг4еп Магг 1899 стр. 465.