Prosvetni glasnik

81*

наука и настава

1217

КАРДКТЕР СТАРИЈЕ ТРАДИЦИЈОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ РИМА

Бећ у старо доба нису сви традицијонадну историју старијег Рима сматрали за неприкосновену. Многи римски историци гледају скептички на њу, а особито Л.ивије. Он каже на једном месту 1 : измеђј остадог што се због старине не може поуздано да сазна и ово је неизвесно... Тако даље читамо у њега: не бих жалио труда, кад би било могуће сазнати истину; овако се мора човек задовољити с оним што се прича, где старина одузима сигурност 2 , а књ. VIII гл. 40: мисллм да је историја искварена посмртним беседама, — отуда конфузија у јавним документима. Осим тога нема ни једног савременог писца из тих времена, на кога би се човек могао чврсто ослонити®. И уопште Ливије третира целу старију римску историју с неком иронијом. Он каже у предговору к свом делу 4 овако: што се прича о времену пре основања града Рима, то је махом окићено поезијом, а није нам се еачувало у непоквареним историјским изворима; и то ја не мислим ни примати нити одбацивати. — Али ма како се буде на то и томе слично гледало и о том мислило, ја ћу према томе бити прилично равнодушан, и слично V, 21: али код ствари тако старих ја бих био задовољан, кад би се оно што је вероватно узимало за истину. А приче као што је ова (о којој је напред реч), оне пре доликују позоришту, које воли што је чудновато, него ли историји, и није вредно ни примати их нити их од бацивати 5 . Но најотворенији је VI, 1: Што су Римљани од основања Рима до галске најезде, најпре под краљевима, а после иод конзулима, диктаторима, децемвирима, трибунима и конзуларима имали ратова, на страни, и буна, у вароши, изложио сам у пет књига — догађаји тамни, колико услед велике старости, као оно ствари које се због велике даљине једва виде, толико и сгога што су у то доба догађаји слабо бележени — а на тај се начин једино верно чува успомена. — и што су понтифички коментари и други нриватни и јавни документи, у којима се о њима можда штогод и могло наћи, већином пропали, кад је Рим био запаљен.

') IV, 23 зе(1 ап1;ег се(;ега, уе^изШе шсошрег4а, ћос диодие ш шсегЈо роаНит...

'-) VII, 6: сига иоп Леезве!;, 31 диа а(1 уегит У1а тс[шггеп(;ет ИеггеГ; ттс Сата гегит бЈапсктт ез1;, иМ сег1ат с1его§а<; уе1;и8(;а8 Кс1ет.

3 ) у111а1 ;ат тетопат Гипеђпћиз 1ии<Ј11>ик геог: — 1пс1е е(; риђНса топитеп4а гегит согИиза. пес (Јшвдиат аедиаНв 1етрогЉи8 ПИв 8Сг1р1 ;ог ехз1;а1;, дио 8а1;15 сег4о аис4оге 8(;е1;иг.

■*) Ргае?. б: циае ап1е сопсНит сои<1епс1ашуе игћет, рое1;1с1з та§18 Десога &ћиНз, диат тсоггир (;18 гегит ј *е8(;агит тоиитепНз, 4га(1ип(;иг, еа пес асШгтаге, пес ге1е11еге 111 ап1то ез!. — 8е(1 ћаес е(; 1Пв 81тШа, иЈсш^ие апјта^уезва аи1 ех18(1та1;а егид4, ћаис1 111 тадио едиМеш Јопаш (Нвсг1т1пе.

5 ) 8ес1 т гећив 1;ат апИсјша 81, диае 1шШа уег1 вт(;, рго уепв асс1рр]'аи1иг, ваНв ћаћеаш. ћаес а<1 оз1;еп1;а1;1011ет зсепае, ^аиЛепНв тЈгасиНз, ЈрНога диат а(1 Н(1ет, педие аШгтаге пе^ие геГеНеге ез(. орегае ргеИиш.