Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1221

3. в. пре Хр., дакле тек на два и по до пет и вшпе векова после догађаја који га тобоже испуњују. Од тада датира и наша историја старијег доба ренублике, јер.и ако историјско бележење почиње на кратко време по паду монархије, то су дуго времена те белешке биле врло мршаве, а тек у другој половини 3. в. добивају данашњу опширност, у поменутих аналиста. Успомена на та времена о којима је реч, историја њихова могла се према овоме сачувати само на један начин: усменим предањем с кодена на колено. Јасно је да се на тај начин истина и право стање ствари врло тешко чува, него се оно необично мења. Још јаче мора бити то модиФиковање, кад се умеша националла таштина, као што је било код Римљана, и патриотизам, јер они ФалсиФикују предање, улепшавају поразе итд. К истом резулта.ту доводи нас то што у тој традицији има пуно противуречних верзија, и то не само о споредним, него и о главним стварима. Може ли се једна историја, у којој о великом броју догађаја има различних и често сасвим контрадикторних верзија, сматрати за позитивну и сигурну? Један извор каже (Ре8(;и8) да је Ромул био Јупитров син. По неком опет непознатом нам писцу, он се родио у двору једног краља Силвија, као син једног Генија и једне ропкиње (Р1и1. Коши1. 2). Осим тога о Ромуловом рођењу имају још две верзије. По једној он доводи порекло од Енеје, али долази одмах за Енејом. По другој он је такођер ЕнеЈевић, али га од Енеје раздвајају неких четрнаест колена. Тако исто противуречности су и ово. Ромулов сенат имао је најпре сто чланова. Кад су се Римљанима придружили Сабињани, по једнима он добије још сто чланова (Дионисије II 47), по другима придружило се само иедесет нових чланова (Р1и1. Нита 2), а Ливије не зна ни за какво умножавање. За сенаторе Ливије каже да их је бирао сам краљ; тако и Цицерон и већина. По Дионисију пак Халикарнашанину то се бирање вршило овако: свака триба бира три сенатора, што чини свега девет, даље свака курија опет по три, дакле свега деведесет, напослетку тој деведесет и деветорици краљ дода једног и тако цео број изиоси сто. По једнима је ред аугура основао Ромул а по другима Нума, тако исто за ред Фецијала једни кажу да га је основао Нума а други Анко Марције. Брег Целије (СаеПиз топз) придруншо је Риму по Дионисију (II 50) Ромул, по ,/1ивију (I 30) Тул Хостилије, по Цицерону (Ле гериМ. II 33), а има једна верзија да га је придружио Тарквиније Старији. 0 пореклу Сервија Тулија имају две сасвим различне приче: 1) римска га чини сином неке Датинке Окризије (0сп(е)81а), која је као ропкиња (по другима пријатељица) Танаквилина живела на двору Тарквинија I 2) етрурска, сачувана у Дионисија Халикарнашанина, а особито на тучним таблама лијонским које у Фрагментима репродукују говорцара Клаудија из год. 48 по Хр., Сервије Тулије је био Етрурац и првобитно се звао Мастарна. По ошптој верзији Порзена ни.је осво.јио Рим; међутим у Плинија Старијег (Ха1. 1ш(; 34, 39) и Тацита (1Нз(. III 72)