Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

1173

Све ако је дотл.е тај култ и био позиат и као домаћи био у поједииим породицама вршен, ипак је Дракон био први, који је тај култ у Атини јавним лрогласио. 15 ' 2 ) — Али како Дракон спомиње, да се ови хероси морају поштовати по старом обичају, онда се морамо запитати, од куда је тај обичај дошао, и пре Драконовог санкционисања познат био ? И у овоме су испитиваоци сложни, да је и овај култ пореклом са Севера онако исто, као што су и култови Дионисоса и други оргпјастички дошли у Грчку са Севера ; 153 ) а међу овим испитиваоцима Денекен је још најскромнији, кад за увођење култа у Атину узима Беотију, као земљу одакле је култ позајмљен. 154 ) Јасно је да ми не можемо при овоме остати, него морамо поћи даље на Север, те тамо извор овоме култу потражити. И заиста ми наилазимо на Трачане, у којих је култ хероса био већ од вајкада познат, и који су Грцима не само овај култ, него и Дионисов као и друге оргијастичне и мистериозне култове позајмили. Ну, како је и у коликој мери беше развијено поштовање умрлих предака код Трачана, 155 ) то се може видети из многобројних места код Тотавсћек-а, који се специјално бави испитивањем живота и историје старих Трачана. 156 ) Служећи се многобро.јним податцима, које нам пружа грчка литература, историја па и уметнички сиомеиици ми смо могди не само повући параледу нашим славским обредима, него смо још видели и то, да култ хероса онакав, какав је он сада нама познат, није од искони оригпнална грчка установа, него да су је добили од Трачана са Севера. Нашавши овај извор потребно је разгледати, како наши славски обичаји нрема њему стоје?

152 ) НоћЛе, ор. сН. I, стр. 146: »А1з шп Лан Јаћг 620 Бгакоп ш А(,ћеп с1аа ОелтоћпћеШгесћ! »еапег Уа1ег8(;асИ; гчш егз(;еп Ма1 1п зсћгНШсћег Аи&екћпипЈ* ги8аштеп1а881е ^аћ ег аисћ сИе "УУмзипЈ*, (Не боМег пп(1 (Не Уа4ег1ап(118сћеп Негоеп §ететзат ги уегећгеп пасћ (1ет Вгаисћ (1ег Уа4ег.' х Упореди и стр. 147 прим. 1. — Ј. А. Ш1(1, ор. ск. III. 1. стр. 141. 153 ) Упореди Р. Бепекеп ор. сИ;. ст. 2459 и даље. |М ) Бепекеп ор. сН. ст. 2518. 155) ЛегопоГ. V, 8: »тагра! бе тоГо/. еЦ}а!џоа/, а^тиг е1о1 вДс трбсд џеу /јџера; лроп&еГа тоу гехрбг ка1 пагтоТа оградаЛпе^ 1ргЈ1а еуи/еорга!, пуокЛ.ацаагте^ ттритоу 'елнтеу &е &атстоЂ01 ум.тахабоауге? гј аЛАо^ уТј хр^-Фагтед /оџа #е /еагте; ауига т1&еГо1 жаутоГоу еу тф ти џеусота а'е&Ла тС&етао усата Лоуог џоџ^о/ш/^;."- — Упореди А. КоегГе, к1ета81а418сће 8(;и(11еп1У. у А1ћеп. МШћ. Вс1. XXIV, стр. 41, где он сиомиње такав један гроб (могилу) познату под имеНом ТоЈцтта 'Ау1оV 'ИЛ1'л. Онакви гробови јасно сведоче о култу хероса код Трачана, са којима се горње Херодотово место потпуно слаже. Коег1е вели, да се овај обичај у овим крајевима очувао све до времена владе римских царева, те се само на тај начин може и објаснити она грдна мнозкпна тих могила пзмеђу Дариграда и Софије. 156 ) Упореди Тотавсћек, (Не аКеп Тћгакег I. у бНжш^зћепсћ^е (1ег ка18егНсћеп АкаЈеппе (1ег "Швбепзсћа&еп ги \\'1еп В(1. 128 стр. 54, 56, 65; Ше аИем Тћгакег II. 11)1(1. В(1. 130 стр. 53, а нарочито 57, 62 и даље.