Prosvetni glasnik

1174

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Тотабсћек у ор. сИ. I, стр. 7 даје Трачанима праседиште у Карпатима, а одмах до њих, мал.о северније, али ниак на Висли, поставља он словенска и литавска пл.емена. Ова словенска племена око 600-те године по Христу премешта он на Балкан, и ту спомиље борбу са старим трачанским племенима, која су већ и борбу са Римљанима морала преживетн; напомињући, да су се ти римски провинцијали повукли већином у планине; ну, да ипак у времену од 600—1000 г. по Хр. мешавином језика римских провинцијала и старословенског, постаде данашаи влашки језик . 15 ') — Бугарски бојари преводе у XI или XIII веку по Хр. влашке исељенике преко Дунава на Север, где се постепено поред Маџара и Саксонаца у Ердељу развише и Власи. Томашек мисли, да сваки онај, који буде хтео непристрасно и на основу историјских података судити о Власима и њиховом пореклу, мора у њима познати потомке старих Трачана онако исто, као што и у Арнаутима потомке старих Илира. 158 ) Ми сада већ можемо разумети онај Факат, који М. Ђ. Милићевићу „пада у очи, да Власи у Србији славе готово онако исто као и Срби. Па чакиуМалој Влашкој до Ераљева, има Влаха који држе крсно име." 159 ) Тачан и сигуран резултат не може се одавде још добитп; алн једно је већ непобитан Факт, т. ј. да хероски култ код Грка, као и онај код Трачана стоје у тесној вези са нашим обичајем славе. Они су, или постали један из другог, као што је то било између трачког и грчког култа, или су се могли напоредо један поред другог развијати, имајућн свој заједничкп извор још у времену пре сеобе Трачана и Словена са праседишта на Карпатима. Ну, да ли је та заједница тако давнашња ; да лн не датира она тек од 600 по Хр. или чак и после примљеног хришћанства ? Па чак шта више, да ли тај наш обичај није позајмица било директно од Трачана, било индиректно преко Грка ? 160 ) На сва та питања није нам за сада могуће датн деФинитиван одговор. Потребно је још много проучавања осталих наших обичаја, јер у оскудици писаних споменика ми смо једино на саме обичаје упућени. Ну, овоме може придоћи и друга група извора, т. ј. ако се буду једном могли наћи монументални споменици старосрпске илн старословенске културе у овим крајевима, који ће нам одмах моћи решити безброј питања, која су данас још увек без одговора. Смемо се и томе надати; алл

>.") Томашек ор. «(;. I стр. 10 и даље. 1б8 ) 1Ш. I. стр. 11: »"^ег ппђепт!; топ 1апсИаиК§еп Ап81сћ4еп ипД УогигЉеПеп 81сћ б(;геп§' ап сИе ^езсШсћШсћеп ХЈгкипЈеп ћаИ лтагс1 111 (Јеи ћеиЈл^еп Оз1готапеп Љв ЉгаЈшсће Уо1кз1;ћит теЈегегкеипеп, ше с!ав ШуЉсће 111 с1еп ћеиИ^еп АЊаиеп.« 159 ) Мшшћевић ор. сИ. стр. 100. 160 На овај последњи начин примили су Римљани тај култ хероса од Грка у I веку пре Христа. — Упореди Ј. А. ШМ у ор. сШ. III. 1. стр. 149.