Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

117&

не смемо само и једино на то чекати, јер нам обичаји сами могу измаћи и за научну употребу проиасти, ако их већ у 12-ом часу не почнемо најсвестраније прикупљати и обрађивати. — Да покаже правац и начин обраде тих обичаја била је намера ове студије.

Додатак. — Стицајем прилика проузрокована је публикација овог нашег рада на овом месту. Рад је у почетку био намењен за публнкације Краљ. Срп. Академије Наука, а што тамо није могао бити пуб.шкован, узрок су биле извесне околности, које не стоје апсолутно ни у каквој вези нити са науком у опште, нити са научном обрадом овога рада на по се. Али, кад ми се дала прилика за пубдиковање овог рада, онда сам био тврдо решен, да га објавим у оном истом облнку, у каквом је био поднет Академији Наука, не одузимајући ништа, а додајући само неколике примедбе, које се тичу ближег и тачнијег објашњења наших поставака. Међутим, кад је овај наш рад био на критици код појединих чланова Академије, публикован је један, за наш рад веома важан, чланак Ст. Новаковића у „Караџићу" (год. II (1900) свеска Јуни — Јулл, стр. 103 и даље), у коме Новаковић на стр. 112 поставља за задатак научницима, да на основу славе покушају решити ова питања: а) Да ли је крсно име везано првобитно за братство, за село (место), или за породицу? б) Да ли у њему нема начина да се позна ма у овлашним цртама нрвобитни број или састав племена српских, или оних која су позније ушла у састав народа српског". II ако је овакав један задатак веома важан и велики, те с тога достојан научног истраживања, ипак је он за овај наш рад од споредне вредности. Па ипак ми није могуће не указати на резултате мога испитивања, и тиме дати, и ако не деФинитиван, одговор на постављену тезу од стране Ст. Новаковића. Оно нрво питање под а), које је Новаковић поставио, мора се и може само на тај један начин решити, ако се постанку крсног имена буде центар тражио у породици. Развитком и јачањем породице постаје задруга, а од задруге до племена, и ако има много ступњева у развитку, ппак је то развијање не само са свим природно, него и потпуно разумљиво, те се према томе не може ништа ни навести против овакве поставке. У самом племену не видимо ми нигде нарочити култ, који би племенски старешина имао вршити, него су и ту носиоци култа поједине задруге, породице и куће. Према томе, крсно име није ни у ком случају везано за место на коме се станује, него за породицу која на дотичном месту станује. Пз решења питања под а) са свим природним и разумљивим постаје и решење нитава под б), само што би се морало при томе добро запам-