Prosvetni glasnik

1176

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

тити, да су ипак носиоди и представници ових славских обичаја породиде, а не племена. — У осталом ми понова упућујемо на оно, што смо на стр. 962 и даље овог часописа казади, где смо и ми, независно од Ст. Новаковића, на исту тезу упутили (стр. 963) указујући донекде и пут, којим би се то имало учинити. Огромне тешкоће при оваквом истраживаљу опазио је и Ст. Новаковић, који на стр. 111 ор. сИ. о томе овако пише: „Ко може расправити да ли је једно или друго полазна тачка, кад никаквих података нема који би на ово питаље ма колико светлости бацили?" Међутим као што смо до сада у целом нашем раду могли видети, све се ове тешкоће могу новлачењем параледе између грнког хероског култа и наших обичаја славе врло лако отклонити, и на постављена питања, и ако не деФИнитивни, а оно пзвесно вероватни одговори могу дати 1 )

СПЕКТРОСКОПИЈА КАО МЕТОДА ЗА ИСПИТИВАЊЕ ПРИРОДЕ НЕБЕСНИХ ТЕЛА

Ознана Фраунхоферових линија. Ми смо раиије поменули, да је Ргаипћо!ег познавао око 600 тамних линија у Сунчевом спектру. Тај се број доцније знатно повећао. Тћо11оп је 1886 г. добио један фотограм Сунчевога спектра, који је изнео на 10 метара дужине и само између ФраунхоФерових линија Аић садржи на 3200 тамних линија. Још сам Ргаипћо1'ег регистрирао их је обележивши сваку великим или малим писменом латинске и грчке азбуке. Овде ћемо поменути осам главних ') Пре него завршимо овај додатак, потребно је споменутп још једно дедо, чији је писац, и ако без успеха, покупгао решити питање о значењу славе и врсног имена. — В. Карић у своме делу »Србија« (Београд 1888) на стр. 170 изгдеда да усваја оно мишљење, чији је нредставник В. Вогашић, а које смо ми споменули на стр. 957 овог часописа. Напротив на стр. 177 у прим. 1 спомиње и другчије мишљење о пореклу овог култа пишући: »У новије време јавља се и друго мишљење о пореклу славе српске. На име зна се, да реч: кољиво, ми да тако лепо српски звони, није српска већ грчка. Стари Јелини давали су богате даће, и поред осталих ђаконија служили су и кувану пшеиицу, која се звала: Та хоЛАујЗа«. — Међутим, као што смо горе на стр. 1162 ове студије видели, само позни писци Хезихиос (из V в. по Хр.) и Свидас (из X в. по Хр.) спомвњу речи хоЛАу/За и хо Л у (З оу , те нам је непознат извор из кога је Карић црпао материјал за онакво своје тврђење. Таквих извора за старе прехришћанске Грке и њихов хероски култ нема, док на против таква се реч и данас у Грчкој и међу Грцима употребљава. Што се пак тиче »порекла славе српске« и мишљења о њему, ми морамо поново упутити на оно, што смо казали на стр. 1174 и даље ове студије; сваки покушај, који би у решавању овог питања ирелазио границе. које смо ми повукли, имао би се за сада као преран и нетачан означити. Само нови подаци и нова испитивања на овом пољу могу и ово питање приближити његовом решењу.