Prosvetni glasnik

352

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

цела закржља а од омотача семенових пупољчића ностане семељача, те тако семенов пупољчић постане семе. Посде овога се одмах могло прећи на стварање оплоднице из плодника, те би се тако кратким а јасним путем објаснио постанак плода и семена. Ну у делу ово овако није. Тамо се најире само наговештава да из семенова пупољчића постаје семе а пз оплодних листића оплодница, па се одмах прелази на врсте плодова, где се они разликују по оплодпици на: сушне и сочне, а сушни, на: оне што им оплодница пуца, и оне, што им оплодпица не пуца. Тек пошто се ово сврши говори се на дугачко и на широко о семену па, на послетку, тек о постанку његову из семенова пупољчића, разуме се дугачко и развучено. Ја не бих, можда ове замерке приписивао у грех г. Јуришићу, да је он изјавио како је његова ботаника превод, јер кад се преводи онда се не чине никакве измене. Тада бих, можда, само казао: како није било за нас подесно Бонје-а преводити, јер материјал, који се у њему излаже, не одговара нашим приликама. Ну када г. Јуришић вели да је радио ,по" Вонје-у, онда сматрам да ове моје замерке имају својег оправданог основа. Имам, на послетку, да приметим још једну ствар. Панчић је разликовао две врсте плодова, према томе, да ли плод постаје из плодника или из још неког цветног дела: ако ностаје само из плодника онда је Нанчић такав плод називао иравим, а ако уз плодник суделује још неки део цвета при стварању плода (ложа и чашица), онда је такав плод називао мешовитим. У мешовите плодове је убрајао Панчић: јагоду, јабуку, шипак и клекињу. У овом делу нема ни речи о мешовитим плодовима, с тога, што се о њима ништа не говори ни у оргиналу. Напомињем да су у делу лепо објашњени узроци пуцању сушних плодова. Клијањем семена завршен је овај други део дела. Одељак о клијању износи три листа, и у њему су'лепо изложене погодбе потребне семену да може клијати, за тим улога котиледона и албумена при клијању. Цео овај други део износи у г. Јуришићеву преводу 18 листова, међу тим, да је он у истини израђен по Банје-у а не преведен, могао би цео материјал, потребан за вишу наставу у нас, стати и на 10 — 12 листова. Трећи део, развиће биљака, садржи у себи два одељка: „опште развиће биљака" и „резервна храна и секреције". У првом одељку се говори о активном и латентном животу биљке, о нодели биљака по трајању, о множењу биљака. У другом одељку се говори о: резервној храни и секрецијама и о састојцима резервне хране. У истини, оба ова одељка и ако их је Бонј-е лепо обрадио могли су потпуно изостати, јер је материјал, у њима изложен, могао краћим путем згодно бити распоређен по ранијим одељцима. Да ово потврдим ево ћу навести, да су активан и латентан живот могли доћи у одељак о клијању и стаблу где се говори о подземним стаблима; да је подела на биљке: једно-двогодишње и дуговечне могла доћи у одељак о корену у колико се нањ односи и у одељак о стаблу у колико се то тиче подземних стабала; да је множење биљака