Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

353

такође могло добити своје место у одељку о сгаблу. И одељак о резервној храни и секредијама могао је ући у одељак о ћелици и ткивима (састојци резервне хране: скроб, алеурон, шећери, инулин, расиадање и употреба резервних састојака, секреције) и у одељке о корену и стаблу камо се све ово као резервна храна нагомилава. На овај начин, кад би се кратко изнело оно што је најглавније на нојединим, поменутим местима, могао је цео овај трећи део потпуно изостати, чиме би, имајући на уму и раније напомене приликом претреса прва два дела, цео општи део овог уџбеника испао краћи и концизнији, што би имадо ту добру страну да би сам овај општи део испао јаснији и схватљивији те би и сама систематика добила више места, и могла бити онако разрађена, како би одговарало духу више гимназиске наставе. * Читаоци су видели како је г. Јуришић „израдио" „општу ботанику." На реду је сад да разгледамо: каква му је „посебна ботаника". Пре него што ћу прећи на приказивање овог дела г. Јуришићева уџбеника, ја морам читаоце упознати с тим, да дело Бонје-ово, које сам још у почетку реоерата навео, а из којега је г. Јуришић своју „оншту ботанику" превео, није завршено онде где г. Јуришић ту своју „општу ботанику" завршује. Ми смо видели да се трећи део у г. Јурпшића завршује одељком о: „резервној храни и секрецијама". У Бонје-а је све то тако само после овог одељка долазе још два, један, под именом : „сагасГегев Аез дгапАз дгоирез <1и гедпе кедНа1", а други, под именом: т (1еуе1орретеп1 с1ап8 1ез сјиа1гез епЖгапсЈгетепГз с1и гедпе кеде1а1". У ирвом одељку Бонје извршује разредбу биљака, упознавши нас најире са: јединком, врстом, одликом, родом, племеном, класом и колом. После овога долази подела биљнога света на четири кола: Фанерогаме, васкуларне криптогаме, маховине, талоФите; за тим подела Фанерогама на: ангиосперме и гимносперме, па онда првих на: монокотиледоне и дикотиледоне, што је све завршено једном шематском класиФИкацијом. У г. Јуришића „посебна ботаника" почиње „разређивањем биљака' где је, од речи до речи, преведено све оно, што сам пре код Бонје-а навео а завршено онаквом истом шематском класиФикацијом, какву у Бонје-а налазимо. Босле овога превода прелази се на Фанерогаме и то, на први раздељак ангиосперме, а који захвата 14. листова. Иза овог раздељка долазе гимносперме, које су добиле 3 листа па, за тим, три кола криптогама на 8 листова. На послетку је дело завршено „размештајем биљака", што је захватило ЗЧ ј листа. Константујем, да је све о криптогамамапа и о гимноспермама, сем ближе класиФикације четинара, преведено из оног другог одељка Бонје-ова дела, којим се управо његово дело завршује а који сам ја горе навео. Кад се све ово, што сад рекох, и оно, што сам раније казао, узме на ум, остаје, да у делу „Ботаника за више иросветни гдаоник I књ., 3 св., 1902. 24