Prosvetni glasnik

радњд главног просветног савета

263

Дросветни Савет; јер је у писмј' од 3. фебр. 1899. год. СБр. 5., којим ми јавља, да сам изабран за члана комисије, која ће израдити програме предавања латинскога и грчкога језика за наше гимназије, иоставио ове оправдане захтеве: а.) да програмп буду детаљни тако, да би наставници могли иоуздано знати обим иредавања у сваком разреду; б.) да основе за израду нових програмч, буду садашњи привремени програми, које је прописао г. министар иросвете; в.) да се при изради програма обрати нарочита иажња на писмене радове школске и домаће. Еако је израђен програм предавања немачкога језика, и јесу ли учињене у њему исправке погрешнога привременога програма, мени иије познато. За француски и класичне језике иоднесени су програми, који су краћи и неодређенији од привремених, а за које се мозке с правом рећи, да су после 14 месечног нерада склопљенп на брзу руку, дан или неколико сати нре но што су изнесепи пред форум Главнога Просветнога Савета. Детаљно израђени програм за предавање класичних језика није био ни читан с разлога, који су изнели творци окрњенога програма, да не треба одузимати наставницима индивидуално поље улуствима просветних власти, која би ишла и сувише у појединости. Остављати детаљисање програма личном нахођењу наставникову, мислим, у сваком је погледу штегно по ђаке и наставу; јер ће једни наставници до ситнице разрадити све партије обухваћене програмом, а други ће се задовољити, да додирну само новршину тпх партија. У једним ће дакле заводима битн језиковна настава најтежи предмет, док се у другим, тако рећи. неће ништа учити. А и практични уџбеници састављени по таквом програму увек ће носити обележје његове неодређеностп. Везати овако ток иаставе на свима тачкама њеним је заблуда, те се не може очекивати, да здраве плодове донесе, што се на заблуди оснива. Ако се дакле зло хоће да лечи, ваља избегавати, што је успеху сметало, а цре свега ваља бити на чисто са сврхом, за којом се тежи. То нас може сачувати од лутања, које није нигде тако штетно као у питањима о школи и настави. Вежемо ли за ово разнолико схватање задатка језикозне наставе још и често пременггање наставника из једнога места у друго, онда имате иред собом други кобнп узрок неуспеху у тим језицима. Често мењање наставника изазива и често мењање методе проучавања језика, па место да се стално и поуздано иде циљу, ученпци се морају колебати између разних метода, и сваком променом почињати изнова. Ако је где потребна сталност наставничка, то је она пре свега погребна у језиковној настави, у којој све раније стечено знање ваља да служи као основнца за даље напредовање. Трећи је узрок слабим успесима од уч:ења туђих језика у томе, што многи од наставника, на жалост, нису дорасли својој озбиљној дужности. Нема сумње да је рад наставников главно, и наставнпк који је спреман и правилно схваћа задатак наставе, учиниће што треба и са мање подесним програмом и мање подесном књигом. Па ипак су на ногрешном путу оии, који прецењују вредност честитога нредавача толико, да се због тога премало обзиру на удесност програма и школске књиге. Ако се они држе онога што владика Данило говораше Вуку Мандушићу (кад је плакао за својим у боју иребијеним џеверданом) рекавши му: „У рукама Мандушића Вука биће свака пушка убојита" — ја бих им одговорио, да је при свем том и Вук Мандушић знао, за што плаче за својим опробаним џеверданом. Али баш с тога, што имамо мало снремних наставника и што их, по старању које се поклања овој оскудици, за дуго још нећемо ни имати, те ће још дуго и дуго туђи живи и мртвц језици бар на основноме ступњу (за који се држи, да не треба Бог