Prosvetni glasnik

276

НРОСВЕТИИ ГЛАСИИК

Држиш пак да би иначе ваљало на лрвом месту прве свешчице увећати број основнпх црта или састојака ппсмена, н. пр. другом, дугачком цртом у писмена у, д, јер је нема заступљене међу основним цртама писмена. Ието тако држим, да би ваљало у лепо писање уврстпти и писање бројева. 0 таблицама које садрже „Метод писања Впће Малетића", на првом месту порађа се питање, да ли ће оне, обешене о зид или школску таблу, моћи послужитн као образац због танкоће понеких потеза у пнсмена. Потези се тн неће видети са седишта ђачких. Држим да би на таблицама исписана писмена требало извести видљивијим потезима. Те таблице обухватају само положено писање. Приступ је подељен на, њима на десет вежбања, у којима су заступљене све основне црте писмена и њихово међусобно спајање. Писмена, велика и мала, леног су облика и могу потпуно послужити као обрасци за наставу у лепом писању. То исто вреди и за положено писање у свешчица госп. Крњца, којп је за нека велика писмена написао и по два облика. На таблицама г. Виће Малетића исписани су и бројеви. Ја налазим да су иодједнакпм техничким умењем написане и свешчице г. Крвца, н таблице г. В. Малетнћа,Приступ на таблицама претпостављам приступу у свешчицама. Ове су пак богатије поучним градивом, јер, како је већ наведено, садрже по више облика од по неких писмена, а и више речи н реченица за вежбање и утврђпвање у лепом писању. Мислим да би се за школу могле усвојити и свешчице и таблице, те да се узајамно потпоиажу. Свешчпце би служиле при самом ппсању, а таблице на гледање, на навикавање ока на лепе облике писмена. За тај случај морао би се пристуи у свешчпцама изједначити са оним на таблицама; а исто тако иснисатп и бројеви. Тиме би се истина добило паставно средство само за лецо писање положенпм писменима. Засебна би и нова брига била, добавити добре и лепе обрасце за рондписмена. 20. децембра 1900. у Београду. Миханло Валтрови}, проФесор Ведике Школе. Слажем се потпуно с мишљењем, изнесеним у предњем реферату к усвајан га. Ђоки Мпловановик уиравник Војне ЈПтампарије. РеФерат г. Станојевића гласи : Г,лавном Просветном Савету Захвалан на почасти, указаној ми од стране Глав. Просв. Савета, да и ја дам мишљење о поднетим угледима за писање, који су израђени и поднесени Министарству Просвете на основу стечаја Миннстарства од 16, јула 1898. год. част ми је у понизности поднети овај реФерат.