Prosvetni glasnik

+3*

НАУКД И НАОТАВА

643

ергесћеп), само случајну реченичну Фориу, која може бати материјал за образовање реченичаих типова, али још није представник таквога тапа. Да објасни прииере као ватра! г. Лукић наводи доста материјала, доста напабирчених места из туђих књига те се спомин.е реч субјекат (г. писац се, узгред буди речено, служп таквим „методом" при навођењу туђих мишљења), али све то не помаже ништа. Граматички је та рвч само интерјекција и друкчије ннје требало о томе ни говорити, психолошгси је то једино аредикат, а подмет може бити само онда, као што каже и Паул, када ко чује тај узвик и на њега надовеже своје асоцијације, када је, дакле, тај узвик полазна тачка мишљењу. А то није никако случај, који ми овде имамо! Г. Лукић ме, рекох, по где где није чак ни разумео. Ја велим на пример, да јасност може бити можда у неким случајевима аовод бесвесној селекцији једне Форме, једне граматичке конструкције, када се неколико њих може за исту функцају употребити. Г. Лукић мисли да се самном слаже кад вели, да таква јасност може бити узрок стварању нове синтактичке форме. На крају не могу да прећутим једно. Жао ми је, што сам говорио уонште о књизи г. Лукића, жао мп је због тога, што со не могу надати да ће мој реферат доћи до руку свих оних, који ушчитају ова два рада г. Лукића Без вега био би само — један, А. Белик

*

*