Prosvetni glasnik

554

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

налазимо: „тимочка Крајина" и „у Тииочкој долини"; иише: Приељина, бродењу, дрновунци, сиољњен, канице, Свилајинац, ч вес итд. итд. Мноштво погрешака ове врсте може се видети и из књиге, где сам од прилике сваку другу или трећу — важнију — исподвлачио. Исподвлачио сам или са стране обележио и многобројне штамаарске погрешке, којих има и по 7—8 на једној страаи. У исправљању ових грешака писац је био толико непажљив, да су многе заостале погрешке чак направиле бесмислицу. Тако нпр. на стр. 4. излази, да је једна страна оног четвороугла, на који личи Србија: п иа Увцу, онде где оставља границу Србије код Врања — На 92. страни стоји, да се „Македонија гранпчи Арабијом! — Место Морлачки Канал стоји Мориачки, меато Зрмања — Зрмана, место Гољак — Горњак плапина итт.. итд. Велика неиажљивост и аљкавост пишчева огледа се и у томе, што има небројено много недопуштених скраћивања речи, као: вел. плаиина, Вел. Школа, Вој, Академија, окр. протојереј, ср. намесник, ск. Језера, Беогр. округ, Смед. округ, у природ. произ. итд. Уоиште дакле рђавим језиком и још горим иравоиисом, затим лошом техничком страном, нарочито неуиотребљивим картама и многобројним штамаарским грешкама, ова књига даје врло неиовољан утисак. А иоменуте махне односно обима и расиореда материјала и оне веЛ истакнуте аогрешке још јој вигие смањују вредност. Ради још боље оцене овог Земљониса, а пошто сам ја оцењивао и Земљопис за IV разред од Раше МитровиЛа, учатеља, згодпо ће бити, да учиним овде иоређење између ова два Земљоаиса. Обе књиге имају најпре оишти део, где се говори о Србији уопште. Код Станојевића "овај део износи 17 страна а код Мигровића 37 — дакле је скоро двапуг већи. Поједине тачке оиштег дела у оба су писца готово исте : и један и други говоре о границама и величинп Србије, о планинама, рекама, равницаиа, климату, народу, природним ироизводима итд. Али је разлика у обиму и у начину обраде. 0 аланинама се нпр. код Мигровића говори на 4 стране а код Станојевића само на 2 'Д, и зато се код Митровића о појединим иланинским групама вшпе казује него код Станојевића, који се мести мице ограничава на просто набрајање. 0 рекама се код Станојевића говори само на једпој сграии а код Митровића на пуних 8 страна: о свакој реци казује и где извнре и којим правцем тече и каква јој је долина по родности и насељености; наравно да нншга од тога нема код Станојевића. — 0 равницама се код Митровића говори онде где и о рекама: после сваке реке каже се и које су равнице у њеном сливу. Ово је маого боље и природније од онога, како је у Станојевића, јер он има о равницама казано све на трећини једне стране, и то сасвим засе5но и одвојено од река. Према овоме се види, да се код Мигровића у општем делу има. иравилнији орографски и хидрографски оаис Србије него код Станојевића. Ово му вреди у толико више, што после и Станојевић, као и Митровић, у појединим окрузима само именују реке и планине. 0 клими у Станојевића пеаа ни пола сгране, а код Митровнћа се говори на 2 стране. И о иутовима јв више и лепше казано код Митровића. 0 народу се код Станојевића говори само на 2 стране, а код Митровића на 8 страна. Осим о вери, оделу и језику Митровић казује доста и о најглавнијим обичајима народним и понешто о иесмама, играма и нарави. Истина о томе има и Станојевић понешто у III делу своје књиге -— где говори о Србији по сливовима — али је већ казано, да је тај део његове књиге