Prosvetni glasnik

радња главног просветног савета

557

Према мишљењу неколицине чланова Савета, којима је ова књига позната, Главни Просветни Савет је одлучио: да се књига „За што је што у свету?" од иро#есора Павла Аршинова може препоручити за књижнице народних и средњих школа. IV Прочитано је писмо г. Министра нросвете и црквених послова од 26. ов. мес., ПБр. 3294, којим је спроведена Савету на оцену молба Мите Стајића, овд. књижара, који је молио за одобрење, да се његова издања књига: Дечје Игре и Лндерсенове Приче могу поклањати ученицима народних гакола о годишњим испитима. Према мишљењу неколиЦине чланова Савета, којима су ове књиге иознате, Главни Просветни Савет је одлучио: да се књиге: Дечје Игре и Андерсенове Приче могу поклањати ученицима народних шкоза о годишњим испитима. V Прочитани су реФерати г.г. Владислава Сантнера и д -ра Манојла В. Смиљанића о „ГеограФији Азије, АФрике, Аустралије и Америке за IV разред средњих школа", коју је у рукопису поднео нроФесор Срећко Милетић, и молио за одобрење, да се може употребљавати као уџбеник у нижим разредима средњих школа. РеФерат г. Влад. Сантнера гласи: Главном Просветном Савету. Главни Просветни Савет изволео ми је упутити на оцену Земљоиис Азије, Африке, Аустралије и Америке у рукопису од г. Ср. Милетића, проФесора, с тиме да ли се може употребити као уџбеник у IV разреду средњих школа. При писању уџбеника, који нису никада оригинални и који стоје у опште ван нашега надионализма, а ту можемо урачунати и општу географију, најбоље је угледати се на туђе писце, који су већ стекли у томе леп глас, па онда, или превести једног таквога писца, или према разним таквим писцима саставити уџбеник, који би одговарао нашим приликама. Г. Милетић је правилно схватио свој задатак, јер јс учинио ово последње. У своме иредговору он је сам навео писце, шј којима је своју геограФију израдио. Избор је врло добар, јер писци, које г. Милетић наводи (као што су: А. КдгћоК, Г»г. Ше, Бг. 1Јт1аи{'1,, К1ип-Тгатр1ег, К1ет, Оећ1тапп и други) јесу писци данас врло чувени, о њиним делима критика ее најповољније изразила, а по њиховим се уџбеницима и врло успешно предаје у Немачкој и Аустрији. Даље, да је леио схватио и значај данашње школске геограФије, најбоље ће се вндети из самога садржаја, који ћу овде ради прегледа целога дела навестн. Тако говорећи о појединим деловима света, он говори прво о свима географско-физичким приликама и односима као: о положају, хоризонталној и висинској разграни, рекама и језерима, клими, флори, Фауни; затим прелази на антропогеограФију, где говори о насељености, расама, језику и вери, и потом прелази на по.штичку геогра•Фију, поделивши у томе погледу све државе на еамосталне, државе под заштитом и на колоније страних народа. Описујући поједине државе н ко-