Prosvetni glasnik

558

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

лоније, он ту оиисује: границу, положај, воличину, насељеност; умне разлике; језик и веру ; материјалну културу: земљорадњу, сточарство, рударство, индустрију, трговину и саобраћајна средства; просвету ; државно уређење и наиослетку топограФију. А то све укупно узевган и јесте оно, чиме нас треба да упознаје Општа Географија. Сви су опи поједини одељди у главноме врдо брижљиво и тачно израђени према поменутим писдима, којима треба да верујемо. И педагошка страна добро је изведена, јер је део геогра®ски материјал врло лепо, прегледно, извесним правилним редом и систематски сређен, тако да ће ту геограФију сваки ученик моћи врло лако и лепо разумеги. Даље мислим, да ће та географија, својом лепом садржином и распоредом грађе, привући на се иажњу и свакога прпјатеља и љубитеља геограФије — сваки ће је са великим интересом читати, те ће тако бити од велике користи и круговима ван школе. Ову, овако лепу сабрану геограФску грађу, треба изнети у уџбенику лепим и иравилпим језиком. Признатп морам, да је језик у опште врло леи и јасан, али сам приметио и то, да су се поткрале и неке граматичке погрешке, као на пример: од глагола живети, писац узпма свуда готово за треће лице множине живу, место правплнога живе (страна 101) премда има где где и живе (страна 101). Тако се исто може наћи и но који германнзам, као на пример: у пркос иездраве климе у место: ма да је клима.... или и ако је клима.... (страна 122). Таквих граматичких грешака мислим не сме никако бнти у уџбенику. Што се обима тиче, сумњам, да ће се због велике опширности моћи. прећи са довољним успехом толики материјал, према данашњем нашем програму са два часа недељно. Особито су опширио разрађени одељци: висинска разграна, име и историја познавања, топограФија где је узето много имена,. а без великог значаја. Да ја доста опширна, може се и према томе већ закључнти, што цела географпја износи 50 рукописних табака, и то још већином збивено и ситно писаних. Што се тиче граматичких погрешака, које сам овде навео и других, ако их има, мислим да ће г. Мплетић при ионовном прегледу лако наћи и иоправити. Опширности се да лако доскочити тиме, што би се, као што је већ уобичајено, оно што је важно, штампало крупније, а оно што је мање важно без чега се може, штампало ситније. А ту је у осталоме и наставник, који ће већ умети у томе помоћи својим ученицима. Према свему овоме, част ми је Главном Просветном Савету поднети моје мишљење, да се Земљопис Азије, Африке, Аустралије и Америке од г, СрМилетића може примити као уџбеник у IV разреду средњих школа. Стојим Главном Просветном Савету на услузи. 20. Фебруара 1902 год. у Зајечару. Владислав Сантнер, професор РеФерат г. д-ра М. Смиљанића гласи: Г,лавном Просветном Савету, Писмом од 24. маја 1901 године Бр. 26 одредио ме је Просветни Савет да прегледам и дадем своје мишљење о Земљопису Азије, Африке, Аустралије и Америке, који је написао и за IV раз. средњих школа удесио г. Срећко Милетић, професор. Овај рад примио сам на оцену тек 27 ®е-