Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАНПОГ ПРОСВЕТПОГ САВЕТА

571

40. На силу је комбинован и извештачен задатак IV 12. Овде је још н то неумесно што се узима пример нз практичнога живота за овако необичан и неприродан задатак. 41. Код задатка VI 5—7, (који спадају у оно мало стварних рачунских задатака што су од веће вредности), треба назначити годину пописа. 42. Задатак VI 15 може се решити и без Вула. 43. Упуство (прво) за пробу сабирања у VII 1 (на стр. 122.) је нелогичпо; јер ако се од збмра свих сабирака буде одузилао један по један сабирак, увек ће остајати збир осталих сабирака, а никад „пишта". 44. Неприродно је да трговац пеки 5 годипа нродаје виио, а сваке године да ирода управо по 29 080 литара (VIII 8). 45. Радознао сам које ће српско ђаче иојмити, да се „у Једној кући трошн месечно по 4 000 динара? (X 13). 46. Задади XII 6—10 не ва.Ђају из разлога у 30. напомепи. (XII 12, XIII 12). 47. Неприродан је задатак XIII 5, јер је певероватно да у 75 домаћина буде само 3 различна броја оваца, да по 40 (односно 20 и 15) кућа имају потиуно једиак број овада. 48. Без икакве је вредносги задатак XIII 17. Човека још може интересовати колико у једпој кљизи има слова; алн колико слова има у више примерака једне и исте књиге, неће интересовати никога, 49. Исто је тако од незнатпе вредности и задатак XIII 24. Кад је већ један број у томе задатку позајмљеп из стварности, требало је и други одатле узеги, ннр. колико државног дуга пада па сваког становника, или друго што слично; овако задатак изгледа детињасто произвољан. 50. Чему служе оне тачке у обрасду за дељење (XIV 1) ? 51. Није за наигу доцу нодесап задатак XVII 9, јер нема у нас мпого људи којп троше дневно по 25 динара. (Слично XXIII 4 и Додатак 51 ). Осим тога овај је задатак неприродан, јер мало одговара стварности ; ко има толику суму новаца као Станоје, неће сав повац држатн код себе и трошити га, већ ће бар већи део новца дати на ириплод или уложити у радњу, а то значи да тај новац, кад се троши колнко је у задатку условљено, мора дуже трајати него што то излази по решењу задатка оваког какав је. 52. а) За пеке лакше ствари дат је образац, а за решење задатка XVII 20 није, и ако је то првн случај да се тражи садржавање пара у динарима б) Ну кад се иојави овакав један пример, не треба да остане усамљен, јер у опоме што је теже треба децу тек вежбати. 53. Неириродан је задатак XVII 23, јер се ни у којем дућану не продаје сваког месеца по неколико једнаких делова ирвобитне количине неке робе. 54. Шта ћс код задатка XXVII 4 она напомена у загради, кад се такав задатак (бар за једно 40 година) може решавати свакога дана и године? 55. У „писменом делу" Рачунице нема места Јнуствима за усмено рачунање (XXXV 1, и XXXVI 1 и 3); то мора бити савладано у усменој настави. 56. Зашто у рачуну (иа баш у оном из практичног живота) употребљавати делове динара којих пема у практичној употреби, нпр. метар матерпје по 46 пара ^ХИЈП 4). Треб.г узимати бар оие елучајеве где таквн делови динара заиста долазе у практичиом рачунању, нпр. цене новрћу, житу, воћу, н т. д. кад се узима на више.