Prosvetni glasnik

572

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

57. Нема смисла, бар у основној тнколи, за рачунање са десетним разломдима узимати предмете чија иодела није десетна, нар. године ( ХГјУ 8). 58. Неосновап је задатак ХБУ 18, јер је природно да ће човек гато више иешачи бити све уморнији, и онда није могуће да ће све брже путовати. 59. Задаци Х1Л Г 23—26 спадају међу светле изузетке у г. Поповићевој Рачуници; од трајве су вредности. 60. Колико су задаци у овој Рачуници састављени онако, произвољно, без обзира на стварпост, внди се из задатка ХКУ 27. Зна се нпр. да се цене месу (као и осталим намирпицама) не мењају сваког дана, већ за дуже вромена, бар, остају исте, а кад се промене, онда тако промењена цена траје неко време, па со онда тек опет мења. По овом задатку, међутим, излази, да један и исти касанин може продавати месо првога дана по 90 пара, другога по 94, трећега по 95 а четвртога по 89 пара. 61. Чему служи решење задатка ХТУ1 7? Ако ученик зна одузимати десетни разломак од целог броја, умеће и сам разрешити задатак; а ако то не зна, онда му не помаже тако кратко решење задатка, већ му треба дати опширпији образац. 62. Еао што важн правило, да не треба ништа задавати за писмено рачунање што се може лако израчунати усмено, тако се ваља држати и правнла, да за рачунање са десетним разломцима не треба пишта задавати што се може лакше на други начнн израчунати, нир. у облику обичних разломака, или целих бројева (кад се узму најмањи делови веће јединице као јединице, нпр. грамови место хиљадитих делова килограма). Према овове нису добри задаци ХГЛ'11 1—3. 63. Обрасци за решавање задатака треба да су потпупо јасни. Пре свега мора се знати да ли је упуство за разрешење задатка намењено усмоном или писменом рачунању. Тако би за задатак Х1 ј УШ 2, ако је за усмено рачунање, требало овакав образац унотребити: „... на сваки део дође по 8 стотих делова (и ово писменима, не цифрама, означити), т.ј. но 8 кара". А ако је то задатак за писмено рачунање, онда треба ићи дословце оним редом којим се писмено рачупа, ннр.; „К.ад се 0 целих подели па 5-орицу, не добије нико ни једно цело, зато пишем 0 целих; кад 4 десета поделим на 5-оторицу, не добије ннко ни једно десето, зато пишем 0 десетих, а она 4 десета иретворићу у сгоге; 4 десета чине 40 стотих, 40 стотих кад се ноделе па 5-орииу, сваки добије по 8 стотих, зато пишем 8 стотих. Дакле кад се 0,4 динара ноделе па 5-орицу, сваки ће добити по 0,08 динара, а то су 8 пара". 64. Образац за решавање задатка ХТ/УШ 10, пошто је овај везаи за одређену стварну садржину, ннје најзгодније уиуство за решавање задатака под Х1 ј УШ 11, јер су овде све неименовани бројеви. Требало је бар за 1-ви нример (0,6 у 5,4?) дати образац, нпр. „5,4 чине 54 десегипе; 6 десетина у 54 десетине налази се 9 пуга; дакле 0,6 у 5,4 налази се 9 пута". 65. Образац за решење задатка Х1ЛШ1 12 није ни најмање јасан за децу. Истина, за задатке овакве природе тешко је и дати деци основне школе образац за решавање који би им био јасан и очигледан. Али је питање да ли се мора баш све учити у основној школи; бар оно не треба унотребити што није могуће јасно представитп. 66. Не знам шта зпачи она (повећа) пула у обрасцу загатка ХЕУП! 12 (Х1ЛХ 8). 67. Задаци као што су XI,VIII 12 и Х1ЛХ 8 и 10 могли су сасвим шзостати из ове Рачунице; онп нити служе т. зв. „умној гимнастици", пошто