Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

715

раде, а уз то треба да се цовиси ученачко бдагодејање, које не треба да је мање од четрдесет динара месечно. У овоие случају јављаће се више ученика у учитељске школе, тпто је нама врдо потребно, јер још непрестано имамо мадо учитеља. На послетку, иошто се број ученика у народним школама нагло увећава и све више се отварају нова одељења, а и број школских зграда из године у годину све је веИи, — ваља што пре отворити бар још једну учитељску школу. X Преглед новчаних издатака иамењеиих на учитељске нлате и за издржаваље народиих ткола за 1902. годииу. Школскн су буџети билн тројаки: 1. окружни, из којпх се плаћају учитељи и учитељице са села. Из ових се буџета дају и повишице плата учитељских, даје се помоћ сиротним школским општинама за подизање школских зграда, плаћају се канцеларпјскп трошкови школских надзорника и т. д. 2. градски школски буџети. Вароши, у којима су председници општинских судова постављани Ераљевим указом, имале су своје засебне буџете, из којих су давате плате и повишице учитељима и издржаваие школе тих варошн; 3. месни школски буџети сваке сеоске школе. У овим су буџетима предвиђане потребне суме за издржавање дотичних школа. Ја сам ирикуиио иодатке, из којих се види, колико се свега новца наменило у целој Србији које на плате наставника које за издржавање народних школа. Треба да се зна и ово, јер су то материјалне жртве, које народ чини за нросвећивање своје омладине. Учитељи по грађанским школама и учитељице девојачких школа добивају илату из државнога буџета, а саме ове школе издржавају школске општине из својих школских буџета. 1. Окружни и градски школски буџети СВЕГА : (1). 1. Београдски округ 173.590.— дин. 2. Београд 259.100.— „ 432.690.(2). 3. Ваљевски округ 96.000,— „ 4. Ваљево 24.730.— „ 5. Обреновац 13.816.— „

134.546,-