Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

735

тење равнотеже међу силама, из којих ће се образовати резултанта, која ће да проузрокује транслаторно кретаље дотичног тела по васиони. Нека је тело А једно небеско тело, које трпи центрипетални притисак са свих страна васионе у једнакој мери. Претпоставимо даље, да се у извесној раздаљини налази друго небеско тело В: Тело В ће задржати систем зрачне дентрипеталне енергије, који одговара конусу (с) )пп, с тога ће са те стране да отпадне дентрипетални притисак на тело А, а тим се већ ремети равнотежа на том телу. Да нађемо резултујућу центрипеталну силу на тело А, издвојмо из васионске лопте оба подударна конуса (с) тп и (с) т'п', онда ће се у остатку ове лопте зраци

центрипеталне енергије анулисати у тежишту тела А, јер је дејство ове енергије у наведеном остатку са свих страна исто, те с тога тај део васионске лопте нема утицаја на резултујућу центрипеталну силу тела А; погато су зраци центрипеталног конуса (с) ши задржани телом В, то је онда резултујућа центрипетална сила на тело А она, која припада конусу (с) т' п'. Еако ова резултанта пролази правцем х с х' кроз тежишта оба тела А и В, то би се дејетвом ове резултанте А кретало ка телу В, док се оба тела не би сударила. Али је судар пемогућан, што оба небеска тела А и В зраче од себе своју енергију, у колико буду она истом располагала. С тога ће се оба тела до извесне међусобне раздаљине приближити, док не буде збир њихових центрифугалних сила (које ће силе посебице, према познатим законима зрачења, да расту обрнуто сразмерно квадрату раздаљине оба тела), толики да су оба тела у стању да се одупру центрипеталној потери. Сад можемо прећи на објашњење узрока обртања планета око сунца. — Узмимо два небеска тела А и В неједнаке величине, која се у релативној васионској близини налазе, а да је тело В много веће од тела А. Тело А биће изложено дејству центрипеталног притиска, који одговара конусу (с) т п; тело В биће изложено дејству центрипеталног притиска