Prosvetni glasnik

736

игосветни гллсние

конуса ( С ј ) т, П ј . Ако узмемо, што у ствари и постоји, да пречници оба ова тела скоро ишчезавају по дужини према раздаљини сс,, онда је по познатим стереометријским правилима, са неприиетном погрешком, размера конуса (с) т п према (с,) т, п, једнака размери ограничених конуса (с) <1, е, према (с,) (1 е са заједничком висином с с,, где су (1 е и (1, е 4 највећи лоптини пресеци; а како оба копуса имају заједничку висину,

то је размера њихових запремина, а према том и размера васионских конуса (с) т п према (сЈ т, п, једнака К 2 : г 2 , где је Е подупречник веће, а г полупречник ман>е лопте. Из тога следује, да ће два неједнака небеска тела, која се у релативној близини налазе, бити изложена центрипеталним притисцима обрнуто сразмерним квадратима њихових полупречника односно њиховим површинама. Из тога следује, да ће при једнаким масама оба тела тежња мањега тела да се приближи већем телу утицајем васионске центрипеталне силе бити толико пута већа од тежње приближавања већега тела ка мањем, колико је пута Е 2 веће од г 2 . Ну како исти импулс силе ироизводи брзине обрнуто сразмерно масама, то ће за исте центринеталне притиске тежња међусобног приближавања два тела бити обрнуто сразмерна њиховим масама. С тога ће васионске центрипеталне силе проузроковати тежњу приближивања мањега тела ка већем, толико пута већу од тежње приближивања већега тела ка мањем, колико .је пута МК 2 веће од тг 4 где је М маса већег, т маса мањег тела. — Пошто је у нашем сунчаном систему сунце куд и камо веће од свих нланета и по маси и по димензијама, то ће према последњем правилу све планете тежити ка сунцу, ма да сунце неће ни најмању какву приметну тежњу показати да се приближи планетама. Претпоставимо да је у слици В сунце, А планета. Кад би сунце било у васиони непомично, онда би правац резултујућег центрипеталног прптиска планетиног пролазио кроз оба њихова тежишта и тај притисак гонио би планету у правој с с, ка сунцу, а планета би се зауставила у извесној раздаљини од сунца, где би центрифугална сила сунчева одржавала равнотежу са планетиним центрипеталним притиском. Како пак сунце не мирује, јер је и оно изложено утицају других сунаца (а транслаторно и обртно кре-

Сл. -2.