Prosvetni glasnik

нагка и настава

741

Које су врсте тектонске појаве у набраним системима Балканског Полуострва? Је ли динарски планински систем једини спстем набраних планина, који заузима цијелу западну половину Балканскога Полуострва? На који се начин спајају Трансилвански Алпи с Балканом? Који тектонски процеси карактеришу родопску масу, која је између њих? Имамо ли тако стару масу, као што је чешка или Мезета? Рјешавањем ових проблема добили би темељ, на основу кога би могли одговорити на питање о опћем облику Балканског Полуострва и о некојим важнијим његовим морфолошким особинама. Тако је исто било важно ријешити и питање о леденом доба на Балканском Полуострву, с којим је везано неколико општих и велика множина специјалних проблема о Балканском Полуострву. Вриједно је било дубље проучити карсне Феномене, што владају у западном дијелу Балканског Полуострва. 0 језерима Балканског Полуострва има неколико важних проблема. У томе смислу особпто је важна група великих маћедонских језера и она језера на Јадранском Приморју, чије је дно ниже од морског нивоа. Научноме путнику, кад обиђе велику област, намећу се својевољно антропогеограФСка нроматрања. То је нарочито важно на Балканском Иолуострву, гдје живе на тако малом простору многи и воћином различити народи. Има их етнограФСки сасвим свјежих. Осим тога на томе се уском простору састају четири културна круга као нигдје више у Европи. Али сам нијесам могао проучавати све антропогеограФске прилике. Могао сам само добити преглед о свпма и поставити проблеме, па издати упуства за проучавање ових антропогеограФскнх питања. На ова се питања одало много мојих ђака. Ту има врло богата и интересантна материјала, који се штампа у списима наше Академије Наука. I Ја ћу само скицирати главне правце путовања, што сам их предузео, да бих одговорио на постављена питања. Мање екскурзије и поједине излете нећу спомињати. Путовања по Србији, којпх има највише, навешћу хронолошким редом, али само у главним потезима. Прво научно путовање почео сам у прољеће и у љето године 1888. у Кучај. У овој карсној планини с висоравњу проматрао сам карсне Феномене. Љети године 1889. проучавао сам један дио западних карсних области. Пошто сам обишао Загребачку Планину, одох с г. Д-р В. Руварцем у Крањску. Проучавах околину Аделсберга, Диркница и Љубљане, па Ријеке и Бакара. Пошто сам проучио острва Црес и Крк, походио сам веома интересантне карсне области Далмације и Истре. С г. проФ. Ј. М. Жујовићем пођох године 1890. у Стару Србију. Пошто смо обишли неколика мјеста у скопској и митровачкој котлини, просветни гдаоник , II књ.Хсв. 6.,~1902. 50